Просветни гласник

768

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

То је говор личности. А дела еу чудновата, веома чудновата, готово као дела из гатки и митова. Елод Фроло се од побожног калуђера преобраћа у » демона. и . који шаље на губилиште једну анђеоску душу. Квазимодо од чудовишта ностаје легендарни витез којп снасава нграчицу од смрхн, и служи јо.ј као вечити роб. И кад Есмералда, издана од архиђакона умире у мукама, звонар баца свога добротвора с високе катедрале. За тим одлази к вешалима и умире загрливши мртву Есмералду... * Је су ли ти догађаји могућни и природни? Много што шта могућно је у животу, али све треба хтети и умети мотпвисати. То Иго не ради; то не раде романтичари у опште. На њихове личности не угиче средина у којој живе стално и иоступно; они не раде према стању својих нерава, организацији свога мозга и саставу своје крви. Њихови покрети, радње и деда нису резултат ностојне узајамне акције наслеђа и прилагођивања. Ви их не можете ни предвидети, чак ни наслутити. Жан Валжан пре сусрета с владиком Миријелом не напомпње ни једном једином цртом Жан Валжана прекрштеног у кмета Маерлена; то су чак две антиподне личности. Звонар Богородичне Цркве пре срамног стуба нпје ни налик Есмералдином спасиоцу, и ако је онако исто хром, грбав и ћорав. Ромаитичари заједно са својим великим поглаваром уводе у роман некакав мађички моменат, који једним махом препорођава личности. Обичан живот квари и поправља. људе, али се те измене врше носгупно, с много напрезања, за дуже време, под често поновљеним а јаким утисцима или под непрекидним дејством спољних околности. То прерађивање човека не бива једноставно, као израда механнчких справа, где се гвожђе и челик савијају под чекићем и топе у ватри. Често пута измени се дух, али те измене не допиру до акције човекове. Супротности између мисли н дела изглађавају се постуино, мало по мало, и ретко кад достиже се потпуна хармонија међу њима. Еолико жеља, завета. пдеја и осећања остају неостварени, јер навика, нехатност, слаба воља п велнчина препрека ломе, спутавају и разбијају и најбоље душевне покрете. Реалнсте виде такав живот и тако га и нзносе. Ено Обломова којега не спасава ни његова жеља да преуреди имање, ни Штолцов енергични темпераменат, ни топла љубав Олгина. Ено Пјера, кога растржу разноврсни утнцаји, мењајући му само садржину мисли и осећања, али не промењујући готово ни мало његов карактер и темпераменат. Ндје тако с романтичним личностнма. Њихови пренорођаји су потпуни и савршени. У њих је дух опособан за најсупротније измене, а с новим духом Формира се у исти мах и нова воља и нова акција. Један догађај, једна беседа, једна чаша воде, један поклон, један савет, чес^о један поглед довољни су да од крадљивца начине моралисту, од пакосног дивљака благородна витеза, од пуке незналице даровитог мислиоца; од занесеног бонапартисте ватреног републиканца, од мирног научника страсног љубавника. То је, најпосле, и разумљиво. Лнчности које су на чудан начин постале, на чудан иачин се и мењају и ишчезавају. Еога мрак донесе, помрчина га однесе! Чаробна палица романсијерова кад може да створи једно ваздушно биће, може га до миле воље и преображавати, као што се преображавају чаробници из бајки и гкаски. Живе личности тешко се одупиру топлоти своје крви, игри својих живаца и функцијама својих органа. Фантастичне сенке слушају без поговора мађионичара, који их је створио, снабдео разним особеностима, ставио у покрет и најзад уклонио с позорнице на исти тајанствен начин на којн их је и довео на њу.