Просветни гласник

770

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

реалиста долази романтичар, и наиах место суцчане светлости разлива се нека нецозната тајанствена светлост, у којо.ј мртви иредмети изгледају као жива бића, крећу се, расту, мењају размере, и као да говоре и спремају се на каква витешка дела! Ево како, после једно!' реалистичног оипса Иго слика повећаље Иариза: „Напослетку куће прескочише цреко зида Фплипа Августа и весело се растурише по равници без икаква реда и поретка, као какви бегунци.Ту се наместише, окруагише градинама, разјурише". 1 А својој омиљеној Богородично.ј цркви посвећује овакав онис : „Тадаје цела црква имала у себи нечега Фантастичнога, натприроднога, страшнога; очи и уста отвараху се на њо.ј овде онде; чуо се лавеж паса, шиштање гуја и крик камених чудовишта. која, опружена врата п разјапљених уста, дан и ноћ бде око џиновске катедрале; а уочи Божића, док је велико звоно, које често кркљаше, иозивадо верне на поноћну молитву, мрачна Фасада изгледала је тако, да би човек рекао да велики портал прождире светину а ружа је гледа." * Биктор Иго је оличено милоерђе. И кад је био страсни легитимист, и кад је уздизао Бонапарту, и кад је стао под заставу демократије, Иго је увек имао срца за људске невоље. Као Волтер, и Иго је мрзео неправду, презирао тиране и бранио невољнике и паћенике, понижене и увређене!

Породица Оберле од Рене Базена изгледа као постиђена поред великих дела у Забавнику Сриске Књижевне Задруге. Са. својих 236 страна онаје врло мала према Давиду Коиерфилду са његових скоро 1000 страна, а скоро убога према Рату и Миру који их има преко 1800! Са скромним именом Рене Вазена она је врло незнатна ирема делима која носе црослављена имена Виктора Ига и Лава Толстоја. Али ако у излозииа европских књижара Породица Оберле мора скрушено да сагиње главу пред великим узорима евронских романа, у Србији оца може да стоји уздигнуте главе. Њена патриотска садржина заслужује и нажњу и поштовање једног народа који непрекидно мисли и ради о свом уједињењу. Породица Оберле не спада у сувпше тенденциозна натриотска дела састављена из ратоборннх усклика, мелодрамских туговања и патетичних сцена. Она је ипак у неколико уметничко дело, мало суво и опоро, с осетним али и не сувипге истакнутим патриотизмом, и са још слабијим примеском клерикализма. Њен је предмет доба после страшног пораза Француске 1870. године. Тајекобна година привлачила многе ппсце, и њој су, поред осталих, посветили своју умсткичку пажњу п Зола и Моиасан и Доде, он нарочито. Рене Базен не стиже ни близу њих, и једва ако црестиже патриотске романе Еркман-ЈИатрнјанове којима је предмет та.ј несрећни пад Француске. Рене Базен не располаже оним џиновским уметнпчким оком, ко.је као какав огроман реФлектор осветљује п најтамније дубине човекова срца и најскривеније иокрете људске радљивости. У његовом делу не показује се ни изобиље карактеристичиих онажања. нема ни Фине психолошке анализе радних личности, ни узбудљивих, концнзних, мајсторски оцртаних сцена, ко.јима се на један мах откривају најглавније особине иојединих карактера и темперамената. У Рене Базена

1 Ењ. III, глава 2. стр. 135.