Просветни гласник

О савременом правопису српскохрватског књижевног језика 309

места у реченици, пореметимо ред зависности. То је преметање реченица или инверсија. Тај поремећени ред — обележава се запетом, јер је стварно права зависност међу реченицама нарушена, и делови у новом реду нису више у онаквој непосредној зависности како су били првобитно. То што је извршено у свести добија своје обележје и у написаној реченици. Сем тога, врши се најразличније врсте стилизовање и у другим правцима. Делови реченица, подмет и прирок или други споредни делови, добијају облик напоредних реченица, корелативних, за поређење итд. Све се те реченице одвајају запетом, јер и за њих вреди све оно што и за реченице добивене инверсијом. На пр. Колико људи, шолико ћуди и све сличне реченице претставју даље развијену реченицу: „ћуди има онолико колико и људи". Ако се испореде ове обе реченице, види се колика је разлика између њих и колико је изразитија прва, али тако се исто види да су овде добивене две паралелне реченице, ио спољашњим знацима блиске напоредним реченицама. Зато их морамо растављати запетом. Код реченица добивених инверсијом — то је још јасније. Ако вришш своју дужност, ти си вањан човек или Но своју дужност врши, тај има ирава и од других то да тражи и сл. По себи се разуме да овде треба увек пазити на смисао реченице. Ако речемо: „Ко своју дужност врши добар је човек ", онда имамо не инверсију већ други подмет к прирок: „Ко своју дужност вриги" - замењује подмет, а „је добар човек " — замењује прирок. Ачи ако речемо: ,,Но своју дужност врши, тај је добар човек ", ту већ имамо у потпуности стилизовану реченицу у два напоредна дела, са преломом међу њима и са обележавањем запетом тога прелома. Из свега реченога јасно је: а) да се запета употребљава: међу напоредно стављеним речима или реченицама без неиосредне. узајамне зависности (т.ј. међу полузависним или независним речима и реченицама); као такве реченице треба сматрати и све реченице добивене преметањем и развијене у напоредне реченнце; б) да се запета не употребљава: међу речима или речима и реченицама или међу реченицама са неаосредном узајамном зависношћу. То су главни принципи. Показати их у пуној примени — посао је врло велики. Али и ма како несавршена примена ових принципа била у почетку, она је боља од примоне формалне интерпункције, везаие за одређене речи у реченици, без обзира какву функцију те речи врше: да ли показују пуну зависност, полузависност или независност.