Просветни гласник

Оцене и прикази

583

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Ф. В. Ферстер: Васиишање воље. Једно питање из књиге: како треба живети. — С. Б. Цвијановић, Београд. Један лекар прегледа неког сиромашног болесника. Пошто га је савесно испитао, вели му: „Ваша болест није опасна. Треба вам само да се добро храните, да имате здрав и удобан стан, да што мање радите и да одете на море бар два месеца..." Сиромашак је само слегао раменима. Он је једва састављао крај с крајем, радећи по дванаест часова дневно, да би могао становати у једном убогом кућерку и хранити себе и породицу мршавом храном у недовољној количини. На ову причу подсећају ме индивидуалисти-моралисти који дају исте савете за све људе и проповедају јачање воље и чвршћање карактера. Мало има људи који могу поћи за њиховим умним саветима. Једни то не могу учинити, јер су у подножју друштва, лишени снаге да се ма и најмање уздигну, сведени на улогу радне жквотиње или мртвог механизма, одстрањени од сваке духовне културе, забачени, експлоатисани, људи-нумере који се немилосрдно расходују чим попусте у физичкој снази и предају се на милост и немилост улице. Другима не треба ни воље ни карактера за угодан живот: оцеви су им стекли небројено благо, да би синови живели и без физичких напора и без интелектуалног рада. Трећима карактер смета за кариеру, а савест их спречава да у данашњем друштву дођу до великог богаства. „Носиш ми залогу, није ли истина?" пита Алфред, који се обогатио пошто је заложио свој карактер Јеврејину Арону... Задржи га, не марим више за њ! Али ми је претекао комад стида, који ми каткад чини непрнлике. Да ти га продам?" — „Та је роба данас изишла из обрта", одговара Арон слежући раменима (Приповетка Светоплуха Чеха: Заложен карактер)... Индивидуални моралисти хоће да помире две ствари: моралан карактер и успех у животу. А то двоје у садашњој друштвеној организацији ретко иде заједно; баш као доброчинство и захвалност. Са мање врлине и карактера човек се уздиже више, као балон са мало баласта. „Ветар удвоји своје напоре, и успе да ишчупа из корена онога чија је глава била близу небесима, и чије су ноге додиривале царство мртвих", каже Лафонтен у својој басни Храст и шрска. И живот многобројним примерима потврђује ову мисао великог француског баснара. „Ко вечито хоће да живује, мученик је овога свијета", вели с правом највећи српски песник. Треба бити високо моралан и очеличити своју вољу, али бити у исто време спреман на све врсте мука и невоља, посејаних путем којим ходе људи јаког карактера и снажне воље...