Сион

105

рећи: на овој вери. т. ј. на вери која каже: Ти си Христос, син Бога живога". А у 124. тумачењу о Јовану, налазимо ово знаменито место: „на овом камену, који си признао, желим своју цркву саградити, а Ј. Христос био је тај камен". Да овај велики еиископ није веровао, да је црква на светом Петру саграђена, јасно се види из његових речи у његовој тринајестој проповеди: Ти си Петар, и на том камену, који си признао, т. ј. на твојој вери: „Ти си Христос Син Вога живога", хоћу да саградим цркву. Дакде овде се на искреној вери петровој у Ј. Христа — саграђује црква, а неподразуваме се сам Петап да т тај камен већ његова вера т Ј. Хтзи ста сина божјег . Цело хшпнћан стио тог времена исто је тако вег

протумачио.

(Наставиће се).

Катедре јепаркија у Србији. (Наставав из 5-ог броја). 17., Епаркија Босанска (иди Дебре-босанска) и Зворничка. Како се управо незна, да ли је Босна имала свог нарочитог православног јепископа у оно време, кад је у Србији био архијепископ, или је она тек децније — под Душаном — постала засебна јепаркија, то је ми с тога и увршћујемо међу оне, које су основане после св. Саве. До друге половине XIV. века, нигди се не спомиње, да су православни бошњаци имали свога јепископа. До установљења српске архијепископије и самосталне народне јепаркије у срп. цркви, Босна је као и остале српске земље добијала свештенике од јепископа рашког, који је био у оно време једити за сву Србију. Кад је св. Сава дошо у Србију, обраћали су се најближем јепископу: дабарском и моравичком. Кад је Стеван Твртко год. 1466. заузео Милешево, јепископ милешевачки подпао је под Босну. Шта више, не гледајући на то, што је Твртко био патеран, он је опет дозволио, да га, — може бити и због политичких назора, венча на краљевство православни јепископ милешевски. То