Сион

197

Таким начином представа, да би оживела природу и нехотице употребљује познате појаве животињсеог живота, то јест, из сФере више и јавне радње. Било како му драго, доста то, да материјалисти несматрају после ни простор ни време ни материју за делатно начело, него силе. Из тих оделитих елемената постаје сва природа. Простор и време представљају се као нека празнина; у ту празнину меће се материја. Материја представља се као еешто што се не мења и што нема закона за промене; за то јој додају у помоћ силе. Очигледно је да ту представа цепа природу на оделите елементе. Мн смо се до сад старали да докажемо, да су простор и време неопходно везани за материју, или другим речма: да су то својства материје и да сама материја није нешто непроменљиво; сад ћемо се постарати да докажемо да и силе нису нешто одвојено од материје, него да су и оне својства материје. Одношај између силе и материје објашњава се врло лако са гледишта општег смисла. Под материјом ми обично разумемо материјал од кога је- направљена свака ствар. Тако ми обично питамо од какве је материје начињена та и та ствар ? Под снлом ми разумемо сиособност радити. Сад у сваком појаву мора бити осим материје, из које се појав састоји, још и сила, која од те материје производи појав. Услед таког умног погледа материја представља се као нешто мртво, не способно за рад; она није ствар или појав, него то из чега се појав састоји; а сила је то, што из материје производи ствар, појав. Но у самој ствари, ми неналазимо у природи ништа друго осим појава, и следствено како материја тако и сила јесу само продукти нашег сопственог ума. При том се појмови јављају увек заједно; они су тако чврсто везани међу собом, што се једно без другог не замишља. Чим кажемо да је материја ееделатна, ми тиме самим кажемо и то, да делатност припада