Сион

507

једно писменце словенског нисма од времена првога хришћанства у ЧесЕОЈ , или из славенског монастира на Сазави прекомерну марљивост латинада избегло. И гле! иосле осам дугих столећа открије нам се завеса! 0 благонаклони Дуриху! 0 благосмерни Сперански! 0 строгосудећи Добровски, који си мени, кад сам те последњи пут из Прага спроводио, тако много о судбини славенских обреда у Ческој проповедао, зашто нисте могли дочекати ову радост?" Због оних наших читаоца, који се можда потанко незанимају старославенским језицима ми ћемо овде рећи неколико речи о СазавоЕммаузком јеванђељу. Св. Прокопије, рођен од благородних ческих родитеља у селу Хотоњу, недалеко од Прага, цветао је на измаку прсе десетине једанаестога столећа. Он је с почетка био светски свештеник, а после, примивши калуђерски чин, постане архимандритом у славенском монастиру у Сазави (у Ческој), ког он беше основао около 1030-те год. и у н. увео браћу реда св. Бенедикта, служећи се азбуком ћириловом у писму, а у свештенодејству нашом православном литургијом. Он се је упокоио у дубокој старости на 25 Марта год. 1053. На две год. после вегове смрти славенски калуђери буду проглашени за јеретике! и од кнеза Спитихњева из Ческе протерани. Али кнез Вратислав позове натраг год. 1061 изагнане калуђере, и желећи да његов народ у материнском, себи разумителном, а не у страном, мртвом језику Богу жертве приноси и молитве отправља, замоли римског папу Григорија VII: (1073—1086) да му допусти: да сви Чеси своје богослужење могу вршити на славенском језику. Но праведне ове молбе ческога краља (кнеза) будући противне интересу римске цркве и папској централизацији, не бише услишане. Са смрћу краља Вратислава (1092) у Ческој једаред за увек престане старославенско богослужење и с њиме наша ћирилица. Бретислав насљедник доброга Вратислава преварен од латинских попова, и политичним разлозима присиљен истера