Србадија

Св. 8.

187

вештинама. Или јој описиваше живот на бојноме пољу, по становима војничким. Или говораше о славним иисцима и песницима, еаопштавајући јој одломке од њихових пееама, а она ихслушаше са дубоким усхитом. Често га је питала за догађаје из његова живота. Хтела је да зна све, шга је доживео, хтела је да зна, шта је мислио и осећао, и шта је намеравао пре, но што се опет с њоме нашао. Она му је на против приповедала само о својим патњама; у њезином сиротом животу не беше никаквих пријатних догађаја. Кад би се запара дневна утишала, ишли би л>убавници у поље, сели би у хладовину' и уживали би под ведрим небом чаровиго јужно вече. Влаги ваздух беше испуњен мирисним дахом цвећа, гласови човечији умукоше, стада ночиваху у дубоком покоју, и жуборење реке или песма зрикаваца, беху једини, тајанствени гласови у гој осами. По трави и џбуновима светлише се креснице (бубе), као да је земља звездама посута, на и ако не беше на небу ни једног облачка, ипак су на обзору неирестано севале муње и распростирале неку мађионичку светлост по пространој стени. Ворис и Удбала шетаху се по кадкад дуж обале реке између расцветаних цбунова. За тим опет стајаху те гледаху у мрачну даљину; али увек се по највише собом занимаху и топише се у мисли, да ће се на скоро нераздвојно спојити. Али судбина, која је као немилосрдан веровник над њима стражарила, дала им је само неколико дана рока, а тај се приближивао. ./Бубавници испразнише чашу среће им до последње капи, а Удбала беше толико јака, да је савладала и успавала у себи свако сећање на страхоте, које јој предстојаше. Само кад би опазила шупље дрво на реци или црвену хаљину бачигелонга, побледела би и окренула би своје лице од Вориса, као што дете загвара очи мислећи, да га тако нико не види. Час растанка прлближаваше се, и Удбала је хтела да драгог још наговори, да се бегство одложи. Она је знала, да Ворис није био кадар отклоннти њезин кобни удес, и да би сваки покушај да је спасе, и њега стао живота. Ако би дакле одредила час бегства одмах после његовог одласка, то би га узалуд довела у опасност, па и ако би му пошло за руком, да се од те онасности избави, ипак би му весг о њезиној несретној судбини годинама душу мучила. — Ни живот ни смрт моја неће му ведре дане помутити, рече она за себе. Кад дочује за мој удес, време ће већ угасити нрву жестину страсти, тако да ће ту жалосну вест лакше поднети моћи. Из тих разлога била је Удбала за то, да се бегство не сме покушати одмах по његовом одласку. Она му је стотину сметња, тешкоћа и опасности представљала и најпосле молбама и слатким речима склони га, да је на све пристао. Она га је наговарала, да иде сам у Кавказ и да тамо чека писмо од ње, у ком ће му назначити место и време састанка. После дугог опирања попусти Ворис. Удбала је искала, да два до три месеца остану раздвојени; он је хтео да се што пре састану, али она је то на далеко одлагала, избегавала је што је више могла да говори о будућности и хгела је да се користи сваким часом садањости. Тако протицаху дани као ведри тренутци, и дође час растанка. Све беше гогово за одлазак Борисов; свирепи Шарциг вратио се натраг, па како се бојао, да би Џиргалова присутност могла осујетити његове зле намере, то је поручио своме госту, да се крене на пут, јер ће аул сутра отићи одатле. Борис је разумео шта I

то значи; он оде Шарцигу, захвали му се на гостопримству и замоли га, да му за сутра даде коње или камиле. Сунце је зашло. Последњи пут мође Борис са драгом својом према шумици. И покрај својих лепих нада осећаше неку мору на срцу; нека тешка туга стезаше му ирса. Вечерњи ваздух беше му чисто загушљив, а хладовина шумска не могаше га као иначе умирити. А сироту Удбалу раздираху дивљи болови; смрт, од које је само неколико часова делише, представи јој се пред очима у свој страхоти евојој. Залуд се труђаше, да одагна ту ужасну авет, и да своју узбуђену Фангазију окрене другим сликама; сваки покрет ваздуха задисаше је гробном хладноћом; по кагкад јој беше као даосећа оштрину ножа у срцу, и крв јој се смрзаваше у жилама, а глава и руке јој гореше, образи пламтеше а очи се светлише, као пламен жишка, што још једном букне пре но што се угаси. Дрхћућим ногама ишла је она за драгим, куд ју је водио. Обоје осећаху терет својих мисли, те ћутаху, бојећи се да не увећају своје болове, ако их једно другом исповеде. Они прођоше поред једног расцветаног џбуна; Борис пружи руку и узбере неколико цветића. У тај мах излети из густог шипрага једна грлица, вијне се у висину, лебдијаше један пренутак над љубавницима, па крикнувши одлеги у даљину. Удбала чисто прегрне, и следећи својим мислима, а притиснув руку драганову на срце, рече: знаш ли, да по вери нашега народа чисге душе прелазе после смрги у тице и лете по ваздуху, а зле душе буду прогнане у трому животињу, то јест буду осуђене да се на земљи муче? Можда ће мојој души кадгод тичија крила бити досуђена. С каквом ли ћу радошћу ле гети тад пут севера; савићусвоје гњездо на твоме крову и хранићу се мрвицама са твога стола. Ваздух што га ти предишеш, испунићу срећом и љубављу; кад те видим жалосног, разведрићу те својом песмом, а ноћу одмараћу се пред твојим прозорима, те ћу ти слати слатке снове. Веруј ми Ворисе, ти ћеш осетити да је близу тебе душа, која те љуби, душа, која је и онога живота твоја. Ворис јој љупко гледаше у очи ; њезина одушевљена оданост усхићаваше га, и у заносу том загрли он Удбалу а сузе му потекоше на лице драгино. Али одмах за тим почеше га узнемиривати њезине мисли о смрти, те хтеде да је расеје. — Сањалицо! рече он, ти увек мораш да живиш у ваздуху, увек мораш да летиш за сликаматвоје живе маигге?Драга Удбало! Отерај те тужне мисли. За што да сада мислиш на смрт? Веруј ми, смрт се не сме теби ни приближити. Зар је ниси сама тражила и она ти је измакла? То је довољан узрок, да те чека боља судбина, и да ће ти се накнадити прошле патње. — Не, Ворисе, одговори она озбиљно; немој сматрати то, што ти говорим за празне сањарије. Ко зна, можда су моји дани избројани. Али ма шта да буде, знај драги, ти који си ми, од кад себе познајем, дражи од свега на свету — знај и буди уверен једини мој пријатељу, да ће смрт душу моју само од тела раставити, али не од тебе! — Удбало, умири се, за име божије! упаде јој Борис у реч. Ти ме страшиш и испуњаваш ми срце најнемирнијим слутњама. Не, ја те нећу осгавити . . . Ти ћеш ићи одмах са мном. Нека зна твој муж, његов брат, нека зна сав његов народ, да се ја њих не плашим. На својим рукама однећу свој адиђар и продераћу кроз њихове редове . . . Удбала се поплаши; Борисова жестина и узрујаност поврати јој одважност. Већ је

видела како је Шарциг потегао ножем на груди драганове, а у ушима јој опет зајечаше оне речи: Ја ћу обоје исећи! Да би га избавила, прикупи сву своју снагу, угуши страх срца и усили се шта више, да говори о будућности. Најпосле се врате под шатор, јер већ беше касно. На врати застане Удбала и управи опроштајни поглед на звезде. Оне сјаху на њу вечном лепотом, а њојзи се учини, као да се пријатељски смешише на њезин поглед, а тај осмех да је зове у станиште мира. Уморен од хода и унутарњег немира баци се Борис на постељу. Удбала седе крај њега; он је ухваги за руку, покушаваше да себи и њојзи разгони гужне мисли, говораше о срећи и љубави, а Удбала га слушаше — смешила се шта више; али то беше осмех статује — хладан као мрамор. Очи што блудеше по даљини, беху јој суве, али им израз издаваше, да би сузе биле благодет за њих. Силом је зауставила олакшавајуће капљице, и оне се слише с крвљу у њезиним жилама, а горка струја њихова отрова јој сво тело, које се све више и више смрзаваше и ако беше запара под шатором. Али ни најмањим уздахом не издаваше несретница своје тешко стање, док најпосле Борис својим љубавним речима не растопи ледену кору, којом је свој бо обложила. По стотинити пут описиваше јој он свом страсном речитошћу срећу, што је после кратког растанка очекује, а пред сликом тих веДрих и јасних дана, нгго ће их мрачним гробом заменити, клону Удбалина снага. Јецајући и плачући наслони она своју главу драгоме на раме, и сузе јој силно потекоше, као да се дуго заустављана река хтела на један мах да излије. Али кад подиже главу, осећаше да јој је лакше. — Немој да се бринеш за моју тугу, рече она сетним смешењем. Ја сам као дете, што плаче без узрока. Доцкан је већ драги пријатељу, а ти полазиш сутра на далек пут . . . спавај, спавај овде на мом срцу, ја ћу бдити над тобом. Са овим речима привуче главу Ворисову на своје груди и пољуби га у чело. Црне власи беху јој расплетене око плећа, и падоше на плаву главу младоме човеку, те изгледаху као жалостан вео. Они ћутаху. — Удбала, која је непрестано зебла, да ће одати своју опасну тајну, учини се као да спава; али Борис је на скоро заиста заспао и сневао можда, да је са својом младом супругом дошао уПегроград. Чим је по дисању познала, да спава, устане и гледаше га, као да хтеде његову слику неизгладнвим цртама у душу урезати. Свећа на столу распростираше слабу, жућкасту светлост, што је немом призору овом неку гробну боју давало и Удбалино бледило удвојавало. Како је ту седела непомично, могао би је човек држати за окамењену Нијобу, што свога последњег сина у наручја стискује. Само израз најмекше нежности и неки детињски чар на бледоме лицу издаваше је као живу жену у цветућим годинама. Она је дуго тако седела. Усне јој се мицаху и шаптаху неке нечујне речи. Час погледа на небо, час опет спусти поглед на драгог, молећи благослова за њ. Само кад јој се очи сузама напунише, окренула се на страну, да не би ни једна врела кап пала спавајућем драгану на чело, те да га не пробуди. Свуд око шатора владаше дубока тишина, која и на Удбалу утицаше. Слабо тело савлада патници тугу; треиавице јој отешчаше, глава клону на јастуке, а благотворан сан уљуља је у самозаборав. Ноћни часови протекоше; на истоку се указа јутарња румен, и све се поче будити. Росом оснажено цвеће отвори своје