Србадија

<( Имате право. Зна вам ои свакога нагрдити и накарадити. Ту му нема нара/ <А бисте ли могли и мене престављати? ж занитаће га Владимир Сергејић. (( Зашго не?* одговори Надежда Алексејовна. (( Еего да може.* (( Ех, па молим вас, узмите сад мало мене,* рече Владимир Сергејић окренув се Веретјеву, (( молим вас лепо; без икакве церемоније/ (( А ви јој још верујете?* вели Веретјев, једно око једва мало заклопивши, а гласу даде нагласак Астаховљев, али тако опрезпо и слабо, да га је само Надежда Алексејевна приметила, те се угризе за језив. (( Молим вас, немојте јој веровати. Шта вам та још неће о мени наприповедати. 9 (< На тек да знате какав је глумац!* уплешће се опет Иадежда Алексејевна. <( Играће вам какву хоћете улогу. Па све ваљано! Он нам је режисер, шапта.то и што вам је воља. Штета, што тако брзо оддазите! 3 (( Сестро, ти си страхота пристрасна спрам мене!* рећиће Веретјев озбиљно ал' још са Астаховљевим паглаеком. <( Шта ће мислитн госиодин Астахов о теби? Још ће те држати за нровннцијалку Р (< Ад' молим вас!* — хтеде Владимир почети. <( Петруша! Знаш шта? ж Унаде Му у реч Надежда Алекеејевна. (< Дед, молим те узми, како онај пијани не може никако да извади мараму из шпага. Ал 1 не. Узми боље како дечко хвата муву на прозору, а оиа му нод прстима зуји! ;> (( Ти си право дете/ вели Веретјев. Ал' опет уетане, па оде где је седела Марија, Навловна па поче шаком по окну, као кад когод хвата М У В У' Зујање му јадодико, испрекидаио — сушта мува. Чисто је видиш како се вриољи међу ирстима. Надежда се Алексејевна закикота, а мало па сви прснуше у емеј. Само се у Марије Навловне лице не промену, усне јој а да се макоше. Седи тако оборених очију. Најпосле их озбиљно подиже па Веретјева, па промумла кроз зубе: (( Какво ми је то уживање играти будалу V Веретјев одмах оде од прозора, етаде за један пар иа сред собе, изађе на лонџу, а одатле у башту. Већ је помрчина као тесто. (< Ала је враг тај Петар Алексејесић! 3 повика Јегор Капитонић, замахну руком, па уби неког туђег кеца евојом адутском седмицом. <( Прави етођавоР Надежда Алексејевна устаде, приђе журно Марији, Павловној па ће је запитати полуглаено: . <( Шта си му ти то рекла?* <( ПиштаР <( Шта, ништа? Не може бити.® Па мало за тим рећиће Падежда Адексејевна: Доди!*, узе Марију Павловну за руку, присили је да устане, па оде е њоме у башту.

Владимир Сергејић зачуђешо гледа за девојкама. Ал' нису дуго остале; за четврт сахата ево их натраг, а са њима уђе и Петар Алексејевић. (( Ала је то дивна ноћ!* повика Надежда Алекеејевна удазећи у собу. (( Како је красно у баштиР (( Да, збиља, >:> рече Владимир Сергејић (< смем ли вас запитати, Маријо Иавловна, јесте ли ви оно прошле ноћи били у башти? Ја сам вас видио. Тако бар мислим.* Марија му Павловна погледа брзо у очи. (< Колко сан мо!'ао разумети, декламовасте Пушкинов «,АнџарР Веретјевљево се лице натушти, а и његове очи упрте на Астахова. <( Јесте, ја сам била,* рећиће Марија

ш Џ , 1 Ш31

: м

ШШШт

Слике из Старе Србије : АРНАУТКА МУХАМЕДАНСКЕ ВЕРЕ Ја

Иавловна << ад'

нисам ништа декламовала. »

никад ништа ие декламујем. (< Ја не знам — мени се тако учинило,* поче Владимир Сергејић, ж ал' опет—* <( Вама се тако учинило/ рећиће хладно Марија Павловна. (< Какав је то врага (< Анџар ;> ? запита Надежда Алекеејевна. (< Не знате ? ;> пита Астахов. <( Пушкннова песма. ,На земљи голој сувој', зар се не сећате ? }> <( Слабо, врло слабо. Тај је ^Анџар* сигурно какав отровР .Да- 1 ' <{ Баш као татула. — Можеш да се сетиш, Маша, како су лепо долазили они бикови са своји бели цветови на нашем балкону нри месечини? Знаш како из њих није

него се све лије мирис? Иа тако сладак, мио, издајнички мирис!* ^Издајнички мирис! Хм Р уплете се Владимир Сергејић. «Да, да! Издајнички. А шта се тако чудите? Примамљив је, а веле да је опасан. Зашто да зло може да замами? Зло не би требало никад да је лепо/ <( 0х, да дивпих <( филозофических иосмотренија Р приметиће Петар Алексејевић. Дуд ми одосмо од песме!® (< Јуче сам декламовао Марији Павловној ту песму, па јој се јако допала/ рече Владимир Сергејић. (< Па молим вас, реците је и мени, молим васР повика Надежда Алексејевна. <( Драге волеР Па Астахов понови ^анџараР <( Сувише ,виспрено' рећиће Петар Алексејевић чим Астахов сврши. <( Песма V <( А не, не песма. Извините ме, ад' ја мислим, да сте могли простије изговорити. Сама радња говори за се. Уосталом, знате, ја се могу и варатиР (< Аја, ти се никад не варашР рећиће Надежда Алексејевна ачећи се. (< Та да, да богме! Ја сам у твојим очима сушти дар, па бих све могао, да ми — којом несрећом лењост не смета. Је ли, секо ? }> НадеждаАлексејевна вртиглавом. <( Нећу да се с вама око тога гложим. Ви ћете то да богме, боље зиати 8 приметиће Владимир Сергејић мало срдито, <( то не спада у моју струкуР (< Ја сам се варао, опростите,* рећиће журно Веретјев. У том и карташи свршили своју партију. ^Јест, јест,* вели Ипатов устајући. <( Мад' те нисам заборавио, Владимире Серегејићу. Један мој комшија — .превосходан и почитанија' достајан муж, то ми можете веровати -— Акилин, Гаврил Стефановић, замолио ме, да ја вас замолим, не бисте ли били тако добри, да му укажете почаст, па да посетите његов бал. Т. ј. знате, ја само тек тако кажем <( бал, ;> знате, зарад лепоте штила, ал' то је управо посело са игранком, знате, сасвим без церемоније. Он би, да како, вами лично дошао, ал' се боји да вас не узнемирујеР <( Ја сам истом господину одиста јако захваланР рече Владимир Сергејић, <( ал морам свакако да путујемР <( А ви, шта ви мислите, кад ће бити тај бал? Та сутра већ. Сутра је имен-дан Гаврила Степанића хоћете л' остати један дап дуже или не, то не чини много, а он би се тако радовао! Само десет врста донде. Ићете с нама, ако т. ј. изволеватеР <( Одиста не знам ни самР устеже се Владимир Сергејић. <( А идете л' и ви? 8 (< Са целом породицом. Па и Надежда Алексејевна и Петар Алексејевић. Ето сви идемоР (< Ако вам је воља можете, ме још сад