Српски народ

Српскп парод, 7 апгуста 1943

АМЕРИКА ЗЕ ВЕЋ ПОБЕДИЛА ЕНГЛЕСКУ

Енглези, као пословни људи, посматрају све ствари са. гледишта рентабидитета. И чисто етичка, морална и културна џитања оцењују се са новчаног гледишта. Онде где. други народи говоре са идеализмом, тамо Енглез вади своју чековну књижицу. То је разлог д& Даунинг Стрит често и у овом рату поставЈђЗ питање: да ли се заиста орај р <т исплати за британску империју или не? , | На ово би се питање могло лако и објективно одговорити, на рочито у области чцсто војнччког и стратешког цоложаја Ен глеске. К'ада је британска импери.а пред рат, била у својрј пуаоч снази, она је, заиста водила обУг хватау стратегију читавог св-Ј.та. Била је у положају да то и спро веде; на свима морима свгта и ка свима делов.има земље имала је упорициа за своју помор ску и ваздушну силу. Њено „Краљевско вчздухопловство ' и њена „Краљевска морнарица' 1 р? сполагала је најјачим средствлма на свету и могла да та упо • ришта одржи и брани. Енглеска је била у поседу богатих ичвора нафте и других земаљск;1х бсгатстава, готсво половчнј свег богаТства света стајало је њој на расположењу. У међувремену, Енглеска је много шта од тога изгубила: 1Ј Сингапур и Хонконг пекадашњи понос енглеске свет.ке моћи, налази се у рукама Јопанаца. То је чињеница, пр иив које не могу ни Енглези ни Аме риканци ништа предузети, било да га угрозе, или поврате. Нико не верује, да би мали успеси А■мериканаца на Квадалканару или Новој Гвинеји, претстављали и најмању опасност за Сингапур и Хонконг, као и номорске путеве у том правцу. 2) Индија је пре рата, благодарећи једној изванредно вешто вођеној политнци, политици „равнотеже вицекраљева", коЈа је »изигравала и помагала многобројне политичке странке, једну према другој, и на тај начин држала ИнДИју у Шаху са мање од десет пешадиских пукова. , То је време за увек прошло. Чак и кад би Индија, — овај бисер енглеске круне — оСтао у њеном поседу, за одржавање ре да потребно ће бити Енглезима више армија. Поред осталог, већ данас налазе се у Индији за америчке трупе и један изванредан амбасадор, који води рачуна о америчким интересима, који немају ничег заједничког са енглеском дивидендом. 3) У истом положају налази се и Египат. И тамо се угњездио један амерички амбасадор. Египат је постао америчком ваз душном базом првог реда, која треба да одигра најважнију улогу у већ постојећој америчкој стратешкој ваздушној линији број I: Њујорк—Натал—Монровија (или Дакар)—језеро ЧадКартум—Каиро—Ирак—Иран. 4) Блиски Исток, Ирак, Палесггина, Арабија и Иран били су до сада недодирнуте стратегиске светиње Енглеза. Ту леже њихрви најважнији и најдрагоценији

извори нафте, од којих је з^висило снабдевање њене флоте у Средоземном мору. Тамо је мост који води у Индију, Сингапур и Хонгконг. Одакле се мо гу држати у шаху: Турска, Грчка, Сирија и цела северовападна Африка, Суецки Канал, Авганистан, и у случају потребе Индија. Посед Блиског Истока омогућио је и притисак против Совјетске, Уније, чи.јим се прастарим жељама за, Персиски залив И Дзрданеле, одавде може ставити, ефикасца запрека. Данас су Сједињене Америчке Државе ,као „прва заштитна сила" у Ираку, и Иргну, потисли енглески и совјетски утицај, Данас Припада нафта на Бахрајинским Острвима Американцима, који су их послали америчким трупама. У италијанској Еритреји, код Мзсауе, лежи јако а,меричко поморско . и ваздушно упориште. 5) Аустралија. Амерички генерал Мек Артур је стварни господар Аустралије и Њузеланда. Јачина америчких трупа у Аустралији — рачунајући копнене, ваздушне и поморске снаге, износи данас преко 300.000 људи. Аустралија је најзападнији бедем Америке, ,дева рука" за обухват у Пацифику, као што Алеути „десна рука" (према речима амер.ичког спикера — коментатора Елмера Девиса). Сједињене Америчке Државе неће; никад напустити Аустралију. Стратегиска ваздушна линија која се протеже од Њујорка до Ирана, може се продужити преко Ирана, Индије, Аустралије и Хаваја до Лос Анђелеса или западних огранака Јужне Америке. 8 6) Канада: Пре кратког времена донела је светска штампа следећу вест: „Канада и Сједи. њене Америчке Државе сложиле су се, да обострано индустрије наоружања далекосежно изједначе. Закључен је споразум за међусобну допуну производње и измену искуства." Даље: „Обе земље су се сложиле, да у питању царина изађу Иа сусрет и у текућим преговорима пречисте сва питања трговине, привреде и културе". Из ових коминикеа, види се јасно да се иде „новом добу", који води прикључивању Канаде Сједињеним Америчким Државама. 7) Велики амерички сан изгле да дакле овако: Од Аљаске и Лабрадора на далеком северу до острва Огњене Земље — Кап Хорна, — биће један јединствени континент: аутаркичан у нафти, каучуку, бакру, олову, хрому, цинку и животним намирницама. Индустријализиран и механизиран дт крајности, са серијском продукцијом на свима подручјима. На другој страни, у Африци, неисцрпни резервоар црне радне снаге, и осталих земаљских б.о гатстава и сировина, као што су злато, дијаманти, племенито дрво и пољ( иривредни произв ;и, Тиме би се испунила ризнја „америчког столећа". Само једно недостаје Рузвелту „свемоћном човеку у Белој кући": победа над Немачком и Јапаном.

ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА Милиметарске офанзиве

Мек Артур је обећао Амери канцима огромне успехе V његовој офанзиви коју је предузео на-подруч.ју југозападног Пацифика. Лакомислена америчка штампа писала је у првим данима те акције да је започео по^ ход на Токио. Од Нове Ђорђије до Токиа има 5.500 километара. На Новој Ђорђији за месец дана борбе осво.јен је неки километрић земље. Зато америчка штампа почела је сада да исмејава Мек Артур.а и зове његове операције „милиметарским ратом". Ова америчка блеф-офанзива није само блеф већ и једно тешко сТратегиско предузеће које исисава снаге североамеричке морнарице и ваздухопловства. У току месеца јула морнаоица САД изгубила је 39 ратних бродова, а тај губитак апсолутно не одговара мцлиметарским напредовањима америчких трупа. Та неуспела офанзива Мек Ар тура убија прес.тиж САД у целом свету, а нарочито у Источној Ази.ји а паралелно са овим губитком америчког престижа, јако се повећава престиж Јапана .који је делима доказао да се бори не за своје импери.јалистич ке циљеве, већ за стварање правичног поретка у источно-азиском простору. Он је сада ...пррглзсио независност Бурме, пбвукао је своје саветнике ич бурманске администрацизе и тиме је створио одушевљење код свију ослобођених народа Источне А- ! зије, који сада зиде да рат њима доноси ослобођење' од ропства у коме су живели под Бри танцима, Американцима и другим грабежљивим народима. : Ово што сада сгвара Јапан много је значајниЈе ; од , значајни^ робеда на брјиштиМа, које би Јапанци могли извбјевати да су сада водили нападне операци је. Они стварају такву снагу од блока источноази^ких народа. да ће моћи осујетити све британоамеричке војне планове и тиме ће моћи да допринесу коначној победи Тројног пакта у данашњем рату. . . I ■ ,■ . Милиметарски рат воде Брита ноамериканци и на војишту на граници Европе. У току протекле недеље они су нападали на Сицилији, али ни снага 11 пешадиских дивизија не може. да сломи отпор 3 немачке дивизије и нбколико италијанских. Последња сициЛијанска експе; диција стаје непријатеља веома скупо. За тај, могло би се рећи, докалан, подухват, они су мора ли да употребе 2 милиона брт. бродовља, а од тог силног бродовља изгубили су већ 1,8 милиона брт., било потопљених, било тешко оштећених. Ова потресна слика десетковања пловног парка мора да стоји пред очима свакога ко фантазира о неком великом искрцавању Британоамериканаца на нашем континенту, о некбј огромној ин вазији. Пловни парк Британоамериканаца имао је тешких губитака не само у операциЈама код Сицилије, већ и на Атлантику, где су немачке подморнице потопиле 351.000 брт. бродовља и тиме су за 100.000 тона поправили свој резултат у поређењу са претходним месецем. Продукција авиона постала је веома важан задатак, откада се колосално повећала противавион ска одбрана Европе. Број оборених авиона изнад европске те риторије постаЈ 'е све већи. Навикли смо да Британоамериканци губе по 30, 40 и 50 авиона, већином четворомоторних бомбардера приликом сцаког већег напада, али сада смо видели да је ваздушна одбрана јака не само код западне европске обале, већ и на југоистоку. Амерички напад на зону Плоештиа треба сматрати за огроман пораз Рузвелтове авиЈ 'ације. Од 125 четво-

ромоторних бомбардера, учесника те акције, оборенр је 52, натерано на принудно спушташе 16, а већи број је веровзтнО пао у море. Може се сматрати да је преко 60°/о ескадриле из.губљено. То је сјајан успех немачке и румунске одбране ко.ја је потукла непријатеља пре негр што је стигао до петроле.јских поља. Зато је штета начињена у области Плоештија незнатна. Напад на Плоешти није био једина ваздухопловца операција непријатеља у протеклој недељи. Британоамериканци су бомбардовали неколико градова у Немачкој, а нарочито Хамбург који је био неколико пута тешко нападнут. Ово разарање Хам бурга је веома карактеристично. У овом случају Британоамериканци не циљају у културне спо менике, као што је келнска катедрала, или у уметничке светиње као што је минхенски музеум, већ хоће да униште највећу трговачку луку Немачке, највећег конкурента Енглеске у прекоморској 'трговини. Можемо сматрати да су сви напади на Хамбург веома симптоматични. Енглези губе наду да ће победити Европу, да ће моћи да издиктирају европским земља ма правила послератног живота, да ће моћи да ограниче поеле ратну европску привредну делат иост, и заТб већ сада покушавају да укоче ту деЛатност сазарањем највеће немзчке луке, као што су то већ радили и са амстердамском луком. : На Кубанс{<ом мост.обрану,, западно, од места Кримскаја нису Совјети напредовЗли ни најмање ,док су северно од Новоросијска изгубцли терен усМл немачког контра нопада. На ч.роч ту Миуса, северно ол Кујбигае ва, .имали су мало ТериТоријал ног успеха, али затим су изгубили све освојене хумке, — то је резултат противнапаДа две не мачке тенковске дивизије. Кг.д

Изјума, на средњем Доњецу, совјетска офанзива остаје е.епомична. Јужно од Ладошког језера бољшевици ие могу да се по хвале ни најмањим успчхом. Само" У обл^сти Орела иапредују пбнекад на појединим секторима, али напредују сасвим ситнимкорацима, јер не могу да слсме јак отпор немачких снага. Битка код Орела одавно ,је престала да буде битка за неке широке позициске циљеве, већ је постала борба изнуравања. Иако су Немци напустили Орел, стратешки се ништа не мења јер Је. најглавнији фактор усАеха, а т .0 је изненађење, изгубљен у битци која .траје месец дана и у којој бранилац има времена да преДузме све потребне противмере. Изгледа да су противмере немачке Врховне коман де биле веома ефикасне, Ј 'ер совјетска офанзива крд Орела остаје и даље милиметарском офанзивом, и поред тогп што Со> вјети бацају у борбе ргромне армије. На скраћеном сџда фронту Немци ,ће ј'ош активниЈ 'е да се -боре. и још јаче ће да изну« равају неприЈ 'атеља. Совјети су изгубили до сада преко 7.500 тенкрва, рачунајућв од„ 4 јула. У таЈ број нису ушл« хиљаде тенкова које је уништило немачко ваздухопловсгво, а које немачка Врховна команда не узима у обзир приликом рекапитулациЈе, јер рекапитулише само такве случајеве за које има неоспорних доказа да су непрЈЈЈат.ељски тенкови уништени. Али мож*емо сматрати да је број ШршУбВШ- %ШЈетских ' тепкова за врсие садаП)п.е оф анзиђе, Ста ■љина прешаб џреко 10.000. То, је сТрашна цена за милиметарскв успех! ■ •■.'■.;■ ■ М. Војиновић

Државна хипотекарна

изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања: / . 23 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Узун Миркова 6 Дин. 9,000.000.2) Плац са зградама Краља Петра 78 Дин. 2,800.000.3) Плац са зградом Страхинића Бана 16 Дин. 2,600.000.4) Плац са зградом Принца Евгенија 16 Дин. 800.000.5) Плац са зградом Риге од Фере 7 Дин. 3,200.000.25 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградом Хаџи Мелвнтијева 69 Дин. 950.000.2) Плац са зградом Проте Матеје 18 Дин. 6,000.000.3) Плац са зградом Малајничка 6 Дин.. 500.000..4) Плац са зградом Алексе Нанадовића 37 Дин. 7,500.000,—

27 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац са зградама Зрињскога 37 2) Плац са зградом Прест. Петра 66 3) Плац са зградом ПресТ. Петра, 82е 4) Плац Пуковника Недића 13 5) Плац са зградом Приштинска 31 30 АВГУСТА 1943 ГОД.: 1) Плац Толстојева 11 2) Плац са зградом Толстојева 64 3) Плац са зградама Сарајевска 35 4) Плац са зградом Пуковника Бацића 6 5) Плац са зградом Генерала Штурмана 5 Продаја ћв се обавиТи у банчиној 33/11, од 9—12 чс. где св могу добити сва

Дин. 3,000.000.Дин. 2,400.000,Дин. 1,000.000.Дин. 280.000.Дин; 2,000.000,-

Дин. 1,500.000Дин. 2,800.000.Дин. 1,700.000.Дин. 1,500.000Дин. 4,500.000.згради Скадарска даља обавешт«ња. 542 1—2