Српски народ

т

С рпски народ, 31 јула П43

Поука и порука из Винице

Поводом откривања масовних гробова у граду Виници, у једној комисији страних лекара, новинара и свештеника налазио се и др Светислав Стефановић, познати наш књижевник и лекар, који је био љубазан да напише цеколико речи о својим утисцима из Винице. Требало би, када би било могуће, дз сви они који имају још таквих илузија о бол>шевизму, да виде Виницу. да је сопственим чулима осете па да ^ својој свести и пред својом савешћу буду начи§то с тим, да је режим који је био способан за те ужасе, режим пакла н Сатане, режим који убија не само човеково тело, него још страшније убија и унаказује чорекову душу спушта човека на ниво Дивље животиње, одузима му лик и израз људског бића. Нема потребе да се понављају описи Виницких страхота, познатих већ у светској штампи до детаља масовних убистава невимих илч једва за најмању казну кр«вих људи, на ндјсвирепији начии уби.јаних и на још свирепији сахрањиваних, не да се у гробу лише сво.јих мука, него Аа се сакрију трагови злочина. Бројеви поби.јених пеи.у се са сваким новим откопавањем од 10 па до 15 хиљада и иду ширбм Украјине до ко зна крјиХ размера. Усто без бројне су Винице широм Украјине и целе руске земље — рече ми лекар у Виници. И сва та масовно убијање вршено на синбвима сопственог народа, у миру, ћо мишљењу судско-медицинских стручњака, по старости дрвећа и другог растиња на гробовима и по д^угим документима, 1937 и 193б године, без и трага какве сељачке побуне или другог масовног отпора, по мнбгоб^бјним библијама, крстићима и другим хришћанским споменима, изгледа највише над јадним људима који су хтели да сачубају своју просту и једноставну веру у Бога. Отуда и оно што се у Виници и на живима још види и осећа, иако ублажено за 2—3 године од престанка терора, не мање је тешко и гОрко: то су резултати једне владавине злих духова над чо.веком, владавине која је све 1 сно ишла за тим да одвоји човека од Бога, да у човеку убије Бога, да у њему убије љубав као принцип божанства ма у којој манифестацији, љубав деце према родитељима, родитеља према деци, љубав човека према жени и према земљи као матери хранитељки и отаџбиНи, љубав човека према духу и духовном, свему оном вишбм и лепшем што га издиже и^Над жиВОтНње и даје неки смисао и садржину његовом животу на земљи. Виница је геоСледњН апсолутни доказ да бољшевизам није никакав ни пбкушај стварања неког бољег и Срећни.јег човека, чак цн материјалан тобож боље обезбеђеног, него је коначно разарање и уништење човека у беди којој нема равне и којој је последњи крај у злочину и убиству, како је то већ пророчки видео и изразио страшни визионар словенске Апокалипсе Достојевски у својим Бесима, давЈИи у типовима Ставрогина, Верховенског и другова духовне оцеве Виницких крвника... Све то убијање духа и душе у човеку које се и сад још осећа на живим људима у Виници, јавља се као резултат једног система израђеног и плански спровођеног. не као један изузетан злочин, него као систем владавине злочина, који има своју ма теријалну подлогу у планском уништењу и робљењу сељака као слободног човека — везаног у свом исконском бићу за земљу и породицу и у тој вези носиоца и творца темеља све културе и културних традиција широм целог човечанства. То је она друга страна режима која је на-

шла свој израз у колхозу. У колхозу, или боље у колхозништву ,је крај сељачког газдинства, то Је газдинство без газде, или још правилни.је речено, без домаћина и дрмаћинства, управо оно је убијање домаћина и свега домаћинског у сељаку. То ,је свесно извршење и спровођење Марксозе доктрине, инфернално рођене из његове освете због немоћи да у своје из градских индустриских фабричких концепција израђених формула укалупи село и сељаштво, због чега је прибегао његовом уништењу. „Сељака треба уништити" учио је Маркс, јер је он сметња не култури прогресу, како је он Хтео лажно да прикаже, него је сметња коначном капитализиран>У и пролетаризирању људских маса. — „Мрзим сељака", понављао ,је Лењин и ту су мржњу Нрема сељаку цримали, и свесно остваривали и наши југословенски и српски следбеници Марксовог и Лењиновог учења, идолопоклоници Стаљина и оних који су наместо Христа прогласили њих за велике учитеље света. — Требаће, надчовечански напори у Украини, да се уклоне резултати тоГа свесиог и систематског убијања сељака и сељаштва. Отишао сам из Винице у једно

оближње село, да видим један типичан боље организован колхоз. И ту ми је до очигледности постало јасно, да је то не неко организовање новог газдинства но свесно и бистематски спровођено уништење сељака и сељаштва, ради што брже и потпуније пролетаризације, ради дефинитивног уништења села еконОм ским поробљавањем одоздо, политичким терором одозго. ИЗГЛЕД ЉУДИ — Људи у Виници и околини, од универзитетских професора, адвоката, лекара, грађана до сељака, то су људи који су 25 годима живели у страху, и тај страх им је остао у очима, у држању, у говору и опхођењу. Извесно, 25 година нису смели гласно и слободно да говоре, 25 година нису слободно ни заплакали ни запевали. Нерадо и с неповерењем и сад говоре, и имају једну отупљеност и равнодуш ност и ,према свему као и према сопствено.ј судбини која не само ивненађује него боли и готово вређа. Није довољно са^о их економски и политички осло болити, њих треба културно ослободити и вратити људскојкултури и човечанској заједници.

— У близини колхоза је село, у које се улази путевима према којима су наши сеоски путеви скоро добри — неколико кривих улица са неколико растурених група кућа и кућерака, који су или рогозином покривени — коју баш у ово време секу и суше, или су покривене кровом од плеха који лети мора давати непод ношљиву топлоту а зими још тежу хладноћу. Унутрашњост ку ће махом од два мала одељењд, једва 3 са 4 метра, чнји велик део заузима огромна руска пећ са банковима, На којима се може седити и спавати. Преко од пећи прост дрвен или још простији црн гвозден кревет, клуПа и једва још што од намештаја. На зиду сада се поново виде иконе, које су раније скриване Нли се због њих ишло у масовне гробове. Посуђа нисам видео, Нити чега што би ме потсетило на Нашу ма и најбеднију сеоску дбмаћииску кућу. Пред двориштћм за услугу на више кућа бунар са бетонском оградом али без поклопца.

Од свега је још Најжалосније одело. И у самој Виници — вароши од преко 100.000 становника са изгледом неке наше паланке од 15—20.000 — највећи део сВета, особито женског Иду босе, без обуће, са невероватно оскудним и похабаним оделом. Један лекар са којим сам дуже говорио и који зна и француски од-евен је горе него наш циганин са Чубуре, један адвокат изгледао је нешто боље јер није имао капута. Овај нам је причао да је у Виници од 60 адвокага било свега 3 Украинца — већина Украинаца са којима смо говорили неће да су Руси него Украинци — сви оСтали 57 били су Јевреји. У суду који је вршио масовне смртне осуде по фопмули: 10 година изгнанства V Сибир или север Русије на при нудани рад без ппава дописивања (преписке), било је 80®/о јевреја. КОЛУШи м њихово ГАЗДИНСТВО Колхози су организовани као велика газдинства са тракторима и другим машинским погоном. За то их је немогуће од једном и радикално растурити, јер се ве лико газдинство не мбже једно-

ставно претворити у већи број малих, за које недостају и одгбварајуће пољопривредне справе, мали плугови и др. као и земљигоне књиге које су махом уништеце. Најзад, није то ни потребно. Треба има дати европски карактер, што се сада плански чини претварајући Колхозе у велике сеоске пољопривредне задруге — извршено је тако већ на 20% колхоза претворених у зад{)уге, са знатно повећаним сопственим, појединачиим поседом на 3—5 хектара, што одговара просечном европском малом и средњем газдинству, и што омогућује стварање слободиог се љака на свом слободном поседу. У колхозу је сељак могао имати, не како сам раније по посредним информацијама држао, по 1 'з до 1 хектао, него како. сам сам тамо непосредно видео свега Чл хектара (300 Сотија), што чини онај лилипутански сеоскН посед од кога се нити живи нити умире и кбји значи вечито депоседовање сељака и његово економско и културно поробљавање. Несретна словенска земља. Шта се моглб од ње створити да су оне огромне милијарде, потро шене на наоружање црвене војске за спровођење светске револуције, употребљене на културно, социјално и економско подизање украинског и руског села и сељаштва и на постепено подизање украинских и руских градоВа! Овако је град остао без грађана, без тзв. буржуја, без средњег сталежа који је свуда у Европи носио и изграђивао културу, а село је враћено на степен и у стање крепосног права — сељачког ропства, како се иЗразио у самој Виници један од универзитетских професора. Он ми је 1>отврдио и то, да је и украинско село под бољшевичким режимом била захватила епидемија побачаја, да су породице са 1 или 2 детета све чешће а оне са 3 или 4 све ређе, каб и то, да се °/о самоубистава баш и код боље ситуисаног становништва несразмерно повећавао, љулима без везе са породииом. са богом. са отаџбином досаћивало је да живе само као боојеви у колективУ и да роботају као нумере у једном монструозном непознатом. у неполношљивом јазу иЗмеђу јединке и колектива. ПОСУВРАЋЕНА МИСИЈА — Бољшевизам 1е ради фантастичног и немогућег спровођења светске револуци!е, зауставио поиродни развитак украинског и оуског народа у ппавцу Евпопе, за пола века и више, и упоопастио је природну мисшу Русије да у споразуму са Немачком — по далековидо! полити"и Бизмарка и толиких руских државника и мислилаца — изгради

мост између Европе и њене културе и огромних народних маса Азије које су делом још у преткултурном а неке још у преисториском стадију развоја. Под ббљшевизмом је, као и остало, и та мисија посувраћена и натрашке обрнута: место да европеизира Азију он је пошао да поазИ.јати Европу. Јер је више нб извесно, нарочито свима који смо видели бољшевизам непосредно на делу и у његовим резултатима, да тај систем нити политичке управе, ма колико се крио пОД маску демократије, нити тај систем економије није ни за један европски,. ни за један кул?урни народ на свету. Само ослобођени од тог система и Украина и Русија наћи ће поново пут ка Словенству, који ће у.' I. исто време бити и ,дут ка европг ској култури, пут ка културним традицијама које се могу рушити али не и уништити али извесно без којих се ништа велико и добро у човечанству не може створити ни изградити.

ПОУКА ЗА СРПСКИ НАРОД Српски народ са својих 8С°/о сељачког живља, са целом својом досадањом културом изграђеном на селу и сељаштву, слободном и домаћинском, од Карађорђа и Милоша до данас имао је предодређен само један пут, пут разума и здраве памети, пут на страни оних који су се ставили на браник културних традиција Европе, за коју смо и ми судбински, историски, социјално и национално везани. Он је ту могао имати велику, завид ну и значајну улогу. Он је тај пут изгубио предвођен злочинач Ким безумљем својих управљача, чије је, не своје, безумље он досад и сувише тешким жртвама платио и, дао би Бог, искупио. Он може на крвавим и горким укранским и сопственим својим искуСтвима имати само једну даљу задаћу, да се врати на свој прави пут, да све своје преостале силе сачува и посвети заштиТи свог села и сељаштва, планским подизањем и изграђивањем своје на сељаштву фундиране културе и својих традиција. Сва ки други пут је за српски народ онај исти који је украински и руски народ водио до Винице и њених грозота. Отишао сам у Виницу прилично потиштен у сећању, после лепих села на путу овамо, на заосталост и запуштеност нашег села; а вратио се утешен бар у том сазнању да је наше село поред све заосталости и свих стра дања, остало поштеђено од овог најстрашнијег, од бољшевичке управе и од колхозног газдин* ства. Виница—Берлин * 21-УН-943

Сељанке на помзну у Виници Го1о: Ве/кгасЈег ВНбакепГиг — 2