Српски народ

Српски народ, 7 августа 1943

ПРИВРЕДНИ живот

УПИСАНА ЈЕДНА МИЛИЈАРДА ЗАЈМА

Ми смо у лоследње време у неколико наврата писали о потреби ^ што јаче мобилизације расположивих средстава која се налазе код појединаца као латентна резерва, а која угрожава сужено тржиште потрошних добара, како би ова целисходно употребљена у оквиру привреде доносила што веће користи на пољу обнове. Само постоЈање те резерве врши притисак на робно тржиште, подижући цене све више, јер Је ограниченој производњи добара супротстављена асоцијална свет појединаца која базира на нагомиланој куповној моћи, а коЈа не налази негде употребе до на тржишту потрошних добара. И зато је потребно да се та нагомилана куповна моћ упути правцем опште обнове, јер ћемо само на тај начин моћи да кренемо ка сређеним привредним приликама. Наш глас био је управљен срцу и раз-уму свих оних који имају готовине на расположењу а код којих још није замро осећај да су Срби и да за праве синове Рве земље Србија долази изнад свега и нада све. Ти свесни синови послушали су наШ сааег и кренули да помогну вЛадина настоЈања око обнове српске привреде и СрбиЈе уопште. Досада су они уписцли заЈам у износу од једне милијарде динара, манифестуЈући на тај начин своју веру у будућност Србџје, као и своју националну готовост да помогну тамо где Је њихова помоћ потребна. Сада се излаже упису нова транша од две милиЈарде аа обнову СрбиЈе. Иако ће у тој транши великим уписом да уче• ствује з емљорадник предајом свог жетвеног приноса, који ће бити једним делом плаћен у боиовима за које ће добити обвезнице зајма (а истовремено и сма њење повећане земљарине у истој висини), то треба сви они који располажу готовином да на стоЈс да ту траншу упишу што пре. Тим поступком учинио би сваки поЈединац који располаже готовпном врло много за одржавање вредности националне валуте, а самим тим помогао ие само СрбиЈи већ у првом реду себи и свим осталим исправним синовима ове земље. Јер, не успе ли ова акција ми-

нистра финансија за набавку сред става која су му потребна с обзиром на обавезе које наша земља има, мораће се пристушити мерама о којима смо раније говорили. Зато уписујте 4ЧМо зајам за обнову привреде свим расположивим средствима и сачувајте себе и српску привреду од принудних мера, које обично задиру дубље него што је то пожељно,-

Сређивање монетарног стања у Холандији

На дан 15 априла ове године укинута .је у Холандији такса од 0,10 форинти на чекове и друга писмена ко.јима се врши диспоновање рачунима V банкама. Ова. мера донета је у циљу унапређења платног лромета без употребе готовине с обзиром на монетарни развој у последње време. Ми ,смо у једном од пр шлих бро.јева указали на мару коју ,|е влада у Холанди.ји предуз». а у пиљу ефикасне борбе г.рот ив скока цена на црн >ј бгрзи Став

Приореда Швајцарске у чгтвртој годмим рата

Просечни месечни увоз Швајцарске износио је до марта ове године спмо још три петине увоза из 1938 године а извоз 1е бележио три четвртине предрат ие колччине. Снабдевање индустрије сировинама поста.је све теже, иако се насто.ји увоз сировина надоместити јачом производњом домаћих сировина. У оквиру извоза нарочито је опао извоз потрошних добара. Скок пена изводне робе показује у 1942 голиии просечно повећање од 116°/о ■ у порећењу са 1938, док је код извоза за исти перилт забележен скок од свега 61°/о. У порећењу са првим светским ратом од 1914—1918 вили се да су у оно време животне намирнице забележиле најнижи скок цена, док сада бележе највиши. Скок цена готовој роби показује. овога рата мање повећање него прошлога. Учешће прекоморског увоза у укупном увозу није нарочито измењено у поређењу са 1938 годином. једино је структура у-

воза п.ретрпела Јаку промену, тако да увоз животних намирница изноои сад а 90°/о од прекоморског увоза, док је у 1938 години износио свега 60°/о. Ова промена иде на терет увоаа сировина. ....... Тешкоће које Швајцарска има у свом сектору спољне трговине све су веће. То се нарочито при мећује код увоза животних намирница, који постаје све мањи. Земље, са којима је Швајцарска закључила уговоре о лиферовању тих намирница, имаду и саме великих тешкоћа, па стал но задоцњавају при вршењу лиферација. У вези са тешкоћама при набављању потребних сировина за индустрију, Шва.јцарска мора да приступи и ретвању проблема распоређивања радне снаге која у индустрији може да се уштели, а која је потребна у сектору пољопривреде. Надлежна места су у том настојању досада показала врло лепе успехе, тако ча је расподела рада спроведена у духу опште привредне дедатности земље.

љајући на дан 13 мзота ове године новчанице од 1000 |, 500 форинти ван оптицма са дејством од тога дана, Холандија је успела да смањи сво.ј оптицај за .једну четвртину Противвредност повучених ноцчаница из оптицаја ставиће се пон >ва, и постепено, у оптииа.1 по од битку дужне порезе оних к-_>ли су извршили замену^ Смањење средстава у ошицају осећа се утолико више, што |е с обзире-м на мере које су донете. у рдн ту на новчанице од 1000 и 500 фо ринти, изазвано неповерење џ У новчанице од 100 фиринти, кс .:е ј.је узнемирена публика такође почела да замењује. Мећугим, како банка ни.је имала довољно мањих апоена за замену, нава лила је публика — још више уз немиреца — с.а стотинаркама на банке и уплаћивала велике из носе које је имала у стотинир кама. На тај начин су, се улози на штедњу код Поштанске штедионице, који су већ у фебруару показивали велику цифру од 19,3 милиона форинти. повечали на 42,3 милиона форинти у марту ове године. Велику корист од тог разво.ја имала је привреда ,јер јој је на тај начин стављен на расположење велик део износа који је био тезаурис^н. Међутим, како су средства у оптицају сада јако сужена. осетила се извесна тешкоћа у платном промету. И зато се приступило последњој мери са циљем да ее изврши унапређење и унрошћавање платног промета без употребе готовине. Укидањем такса на чекове и остала писмена за диспозиције по рачунима у банкама, извршило се растерећење жиро промета код Поштанске штедиониие, као и децентоализација жиро промета уопште.

Воће у исхрани

Значај воћа у исхрани је многострук, а његова вредност велика. На питање, да ли би човек могао да се исхрањује искључиво воћем, одговор би био потпуно потврдан. Чак, располажући са довољно разноврсног воћа, исхрана би била јача него ли на пример при употреби искључиво меса, или искључиво поврћа, или искључиво млека и млеч них производа. Узимајући и ком бинујући разне врсте воћа, наш организам могао би да добије више него довољне количине беланчевина, масти и угљених хидрата, односно видае него довољан број калорија, поред изо биља витамина и других важних благотворних утицаја које воће врши на наш ор^чнизам. МАСНОЂА У ВОЋУ Уопште узевши, воће најмање садржи маеноће. Али, има ипак неколико врста нашег домаћег воћа, које тај недостатад обилно вадокнађује. Тако на пример орах и бадем садрже преко Б0% масти, тако да у масноћи далеко превазилазе све сиреве, чија садржина масти иде до 30°/о, па и све врсте меса, осем гушчјег, Масноћа бадема и ораха чак је већа од масноће суве шун ке 1 или: саламе, која ипак не достиже 50%. Док је остало воће редовно сиромашно у беланчевинама, ба дем и орзх су напротив врло богати са садржином од 20°/о. У томе ова два плода не заостају много за меснатом храном, а

знатно превазилазе житарице чија се садпжина беланчевина креће око 12 °/о. | И угљени хидрати налазе се у воћу у знатној мери, а најви' ше у кестену и сувим смоква' ма, које садрже преко 70%. И сто тако наше домаће суво воће, шљиве, јабуке, грожђе итд. богато је угљеним хидратима, којих има око 60"/о. КАЛОРИЧНА ВРЕДНОСТ ВОЋА Основно за одржавање живота су калорије, управо количина калорија које извесна храна вредношћу, али га исто тако има и са врло великом вредношћу. Ту опет стоје на првом месту орах и бадем, који производе од 6:000 до 6.500 калорија по килограму. То значи да би по^а килограма ораха или бадема дневно било довољно да се човек добро одржи у животу и да обавља своје послове без употребе ма какве друге хране. Одмах затим долази кестен С9 око 3.700 калорија, па мушмуле са око 1.000 калорија. Од нашег уобичајеног воћа јабуке, крушке, шљиве, трешње, брескве и кајсије имају врло ма ло беланчевина: од 0,4 до 0,6°/о, м&сноће уопште немају, угљени хидрати крећу се од 11 до 12°/о, а калорична вредност око 500 калорија по крлограму. Код јагода, малина, купина и рибизли садржина беланчевина је отпри лике иста, ^асноће такође немапроизводи у нашем организму Као што смо раније нагласили,

човеку је за одржавање живота и обављање нор" алног рада потребно дневно 2.800 калорија. Воће је у погледу калоричне вредности врло разнолико. Има га са врло малом калоричном ју, угљени хидрати крећу се око 5 до 8°/о, а калоричиа вредност од 200 до 350 калорија по килограму у чему јагоде предњаче. Дуње имају свега 0,3% беланчевина, али зато се угљени хидрати пењу преко 18%; имају нешто врло мало масти, тј. 0,1 проценат, а калорична вредност је 550 калорија по килограму. Грожђе, то омиљено и врло здраво воће, нема никакве масноће, али садржи 0,6% беланчевина, преко 16°/ угљених хидра та и даје око 700 калорија. КЕСТЕЊЕ И МУШМУЛЕ Врло корисно воће у погледу исхране су кестен и мушмулеКестен има око 11% беланчевина и око 3% масноће. У погледу угљених хидрата кестен стоји међу осталим воћем на првом месту, са 73%, тако да се готово изједначава са медом, чоколадом, урмама, сувим смоквама и житарицама. Калорија даје око 3.700 по килограму. Мушмуле имају врло мало беланчевина, свега 0,30%, нешто мало ма сти, али зато 25% угљених хи драта и дају око 1.000 калорија Од нарочите важности за ие храну је суво воће, које при су шењу добија и у беланчевинама и у масноћи, а нарочито у угље ним хидратима и у кадоричној вредности.

Пољопривреднн радови у августу НА ДОМУ Довршавај послове око вршид бе. Подижи нове грађевине које су ти потребне, а оправљај, преправљај и препокривај старе. Подижи и поправљај ограду, путеве и мостове. Израђуј бегонска ђубришта и сидо-јаме. Скупљај сточно ђубре, извлачи на стрњике и заоравај, КОД СТОКЕ И ЖИВИНЕ Поступај као и у току прошла два мгсеца. Постарај се за добре приплодне овнове. На, сваких 50 оваца рачуиај једног овна, који треба да буде добро развијен, од добрих родитеља, да је обрастао по целом телу густом и меканом белом вуном. Овна мењај сваке две ГОДине, да не би дошло до парења у крвном сротству. Свиње намењене за посек затварај у тор. НА Н>ИВИ И ЛИВАДИ Довршавај извлачење сточног ђубрета на стрњике и заОравај. Ако је земљиште влажно сеј хељду, да би пчеле у јесен имале паше. Бери пасуљ, сочиво, конопљу и лан. КваСи конопљу и лан. Сеј олајну репицу и инкарнатску детелину. Коси и суши детелину и луцерку. У НОВРТЊАКУ Сабирај семење зрелих .плодо ва. Припремај земљу и сеј еалату и спанаћ за знмску потрошњу, ротквице и зелен. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Бери и уновчавај прЈЈспеле плодове. Сабирај сбме од дивљих јабука, крушака, бресака, бадема и другог воћа. Калеми воћне саднице на спавајући пупољак. Нарочито осетљиве сорте јабука и крушака према болести чађаве краставости на пло довима испрскај са 1% .Бордовском чорбом. У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Бери и уновчавај ране сорте грожђа (јулски мускат и шаСле). Калемове у прпоришту опраши и још једном испрскај. Израђуј бурад од спремљене грађе и затим их што боље испирај. НА ПЧЕЛАРНИКУ Прегледај кошнице и уништавај трутове. Слабија друштва удружуј. ВАТРОГАСАЦ К. Д. ПАШИЋЕВА 7. — ТЕЛЕФОН 10-459 Пожарни апарати са хемијским средствима за гашење пожара са: ПЕНОМ, ТЕЧНОШЋУ, ТЕТРАХЛОРОМ Ватрогасни материјал и прибор. Пуиимо и оправљамо пожарн# апаратв. 527 2—2