Српски народ

Страт "4

српсш народ

3 февруар

Задругарство је основа Српског земљорадничког живота

У једној париској касарни... КОД ФРДОДШХ ДОВРОВОЉАЦА 8С-ТРШ Пример Рожеа Ленеа

У пЈзошлоети српског народа земљорадничке породичне задру ге одиграле су велику иационалну улогу. Оне су биле моћне националне, социјалне, моралне и привредне заједнице српског земљорадничког народа. Само су оне могле да за време вишевековног националног ропства сачувају српски народ и од економског ропства, да му сачувају српско име, славу и честитост и да му кроз вековну борбу извојеводу националну слободу. Националним ослобођењем, културним напретком, савременошћу и прираштајем појављује се тежња и потреба друштвене економске самосталности, која .је и онако урођена код српског нар-ода: То нарочито погађа српско земљорадничко породично задру гарство. Наста.је у многим случајевима и без потребе дељење фамилијарних задруга, од једног моћног задружног домаћинства постаје више слабих домаћинстава, јер се подижу нове зграде, покућанство и џнвентар (намешта.ј, стока, справе, алат и др.) деле се и умнонсавају и ако неће бити у целости коришћене, а од једне парцеле земље постаје више парцела и парцелица, на којима је тешко применити савремени начин обраде ради постизавања сигурних и већих приноса. И тако. од имућног земљорадника постаје осиромашени сељак. Све то сиромаши нашег земљорадника и убрзо га и презадуж.у.је те постаје и економски роб а у мџогим случајевима безкућник и надничар, дер он није био спреман за самосталност и економску борбу. Ово стање земљорадника првобитно користе зеленаши а доцније и политичари што по сили закона о опстанку пјжодабав.а његову честитост, а тНме и" темеље државе. Са овим двведи се у питање и биолошки ошланак српског народа (његов прираштај и подмладак), његово здравље као и дотадаИ>е његово родољубље,, Ову опасност по опстанак српског народа увиђају ; његови умни синови прошлог века и покушавају да с једне стране донекле грађанским законом и граћан ско судским поступком сачува.ју минимум земљорадничког поседа заб-раном продаје отуђења тог минимума и искључењем из наслеђа женског детета ако има браћу уз услов пристојног удом љења, а с друге стране удруживањем земљорадника у савремено задругарство на економској основи са начелом: „сви за једног. дедан за све" и у коме целина користи добит. Са напред поменутом закономском заштитом земљорадничког поседа ни.је се много успело јер се распарчавање земљорадничког поседа и надаље врши између браће путем наслећа. Ради опстанка српског иарода требало би на сваки начин земљораднички посед заштитити од цепкања путем наслећа. Са стварањем савременог задругарства, у коме земљорадник има бити економски удружен и тиме привредно о.јачан, национал но и соци.јално удружен и морално сачуван, тешко се успева. Наш земљорадник неповерљив према новинама са обазривошћу ступа у задруге. Новостворене задруге ни у чему не замењују породичне задруге. дер се оне не оснивају као произвоћачке. које би пољбпривредне. производе боље уновчавцле а вишак земљорадничког људства упосљавале, већ се оснива.ју као набављачкопотрошачке и кредитне задруге што их доводи у борбу са слободном трговином и капнталом односно са градом као такмичарем. То ново задругаретво тешко издржава наметнуту борбУ а утолико теже уколико де земљорадник неповерљив. сиромашан, презадужен и политички искваоен, али ипак борбу издржава

све што је здраво и честито. Ово здраво задругарство повраћа земљораднику самопоуздање. привредно га ојачава и национално. друштвено и морално одржава и појачава, а потрошачу пружа јев ткне и здраве производе и друге животне потребе. Овом успеху задругарства припомогло је много учитељство и свештенство а доцније и нроизвоћачко задру гарставо. Садања трагедија српског народа. борба за његов опстанак и нагбвештање новог доба и поретка у свету опомињу српског земљорадника да се што више удружи V задр\те и да до крада издржи борбу за свој опстанак и да се принреми за ново доба и нови поредак. Српски земљооадник мора бити свестан да борбу за опостанак може издржати и дочекати ново доба само удружен V српско земљорадничко задругарство. Зато српекн »емљорадник треба да буде задругар: набављачко-потпошачке ладруге ради обезбећења својих потреба које сам не може произвести; кретитне задруге која МУ има обезбедити јевтин и дугорочни кпедит и сачувати готозину новца; произвоћачке затруге ради боље произвотње и Vновчавања сво!их производа; задруге за препаду пољопривредних производа V циљу бољег искоришћавања и уновчавања ових и упослења сувиганог сеоског живља; машинске задрчте V пил^у рапионалног искоришћавања пољогтривредних машина и спра-

ва; здравствене задруге да би са чувао своје здравље и живот; просветне задруге ради свог про свећивања и напретка; задруге зз осигурање . V случа.ју превременог онеспособљења и изнемоглости за рад; задруге за обезбећење усева и плодова од елементарних непогода; задруге за обезбећење стоке од заразних болести: задруге за електригћикацију села; задруге за побољшање пољопривредних машина; залоуге за пошумљавање као и других задруга у вези са пољопривредом., Све те задруге у једном месту има да чине задружни дом који има да замени изгубљену породичну залругу а појединачно има да раде свако по својоЈ намени ,за. добро . својих задругара. Само овако задругарство, с обзиром на бпошо Стање сопског землзорадника и на његов исцепкани и ситан посед, мол<е бити здрава основа земљорадничког живота Срби.је и мож.е спасти земљорадника од лаљег сиромашења и пропадања као и припремити га за ново.доба у коме он и даље мора бити основа српског народз и извор његове снаге и морала. Само овакво земљорадничко за/Сругарство треба помагати, јер ако је српском земљооаднику добро биће и сваком Србину добро. ДРАГ,\ МИЛОВАИОВИЋ Пом. руковаоца планске пољопривреде

СС—ИК. — То је слика каква се увек пру.жа. кад ,,нови" стижу У својим општим цртама она |е у петој години рата сваком тако познага, да је једва потребан опис; Људи К01И ту пролазе поред страже са кофером и ти кутијбм од картона. растанак на капи.ји од ма|ке. жене, веренице или другариие; спаваонице, одрећене само за пролазно задржавање, са непресвученим сламарипама и атмосфером чекања онога што ће доћи. Довде се дакле не показује ништа необично. Али кад се тамо код страже на капији покаже нгки пеобичан темперам?ит и над.здд зачује последње „О ревуар!", тада се сваки гледалац тргне из властитих сећања и постаје свестан д? се налази V Бсплину, Бечу или Минхен\'. Не: Пред једним бтоком касарни V северном делу Париза скупљају се опет нови добровољци за јединице француских СС-трупа. Гледајући овај улаз V касарн^ могу .се видети поомене (-'о.је је ова.ј други светски рат у Европи донео са собом и које га тако битно раз^ику.ју ол његовог прет ходника. Французи су се на почетку рата 1939 појавили као најјачи противнипи Иемачке на кон тиненту. Сада они стоје овде као добровољци је.дне немачке формације која је по својој историји и традицији баш олнчен.е оних схватања напионалсоштлизма. против којих је Фоанцуека хтела тада да се бори. Непршатељство немачко-франпуског рата из 1939/40 не мора дакле, као што се види, ни у ком случају да се заврши новим неппијатељјЈтвом, оно може врло лако да доведе дс заједнине, што доказује решеност ових људи. Изгледа да се живот најстаријег од њих може за то управо изабрати као пример. Роже Лене улази сада у 4!. годину. Он је из.Париза, где ,је роћен 1903. године. Три године своје службе у француској во.јсни провео је као припадиик окупационих трупа на Рајни и у Франкфурту на Мајни. Политички он се убраја у француске националисте. Годи. не 1930. приступио је „ПСФ"-у, француској социјалној партији де ла Рока. Године 1939. Опет је мобилисан и учествовао је као „копорал-шеф", што одговара немачком нареднику, у борбама на Мажиновљевод линији. После примирда одлучио је да као приказивач филмова, што му де био позив, иде за Немачку, где де радио у Лајпцигу. У мећувремену постао де члан ППФ-а, Доридеве Парти Популер Франсес. БоЈЈест прекинула његов рад у Рајху. Али чим де оздравио, опет је добровољно отишао у Беч. Тек сад се оданде вратио, да би се уврстио у редове СС-трупа. Он има добро издржавање, добру "зараду. Он ниде „авантуриста". Он ниде ни од оних који „нема.ју шта да изгубе". Он де ожењен, има у Паризу свод дом и могао де у сваком погледу да буде задовољан сводом судбином. Али он де и сувише дасно осетио, да де свака егзистенцша у Европи угрожена бољшевизмом. Он де. и ако као „малограћанин", стекао искуства са комунизмом у француско.ј унутрашњод политшш. Он зна да се данас ради о. задедничкод одбрани од бољшевичке опасности. Стога се је он !—> баш као француски

националиста — придавио за добровољца. Сасви.м просто — и свакако без намере да од тога прави историско-филозофску студиду — резимира он чињеиице: „Пре 20 година био сам у Немачкој као припадник француских окупацисних трупа. Сада је опет једна немачка арме д'окупасион у Француској. Али данас се први пут боре Немци и Франпузи куд а куд — раме уз раме — за Европу. Можда Ае сада будућност бити боља". Много млаћи су они коди око њега стоде, и у опште сви који су сада овде скупљеии. Годишта 22, 23, 24, 25, 26. Најмлађи, Жан Форат.је, рођен де 22 фебруара 1927, у Тунису као син француских родитеља. У Тунису де био шегрт код неког трговца. Кад су. дошли Американци, побегао је са својим братом који већ дуже време служи у француској легиди, у завича.ј. Са живим покретима прича он о јеврејским зеленашима, коди су од увек вршљали у Тунису и којима је од 1940 био дозвољен приступ у све већем броју, затим о „немачким" девредима. Најзад су се јевреди могли срести куд год се погледа. Жак Николис де покретљив млад месарски помоћник коди де заједнсг са својим оцем цровсо 22 месеца у Рајху као радник. Он прича, да антисемитизам никаКо нк ;е нов проналазак у Фран цуско.ј, да де напротив већ у 80-им и 90-им годинама г.рошлога века било антисемитских посланика и кандидата. „Против јевреја и бољшевизма морамо да се боримо!" Роже Бешад. стдент из Поа у Пиринедима додаје: „И пратив Енглеза!" Николис наставља: „Зашто смо дошли? Хоћсмо да докажсмо да је Француска способна за борбу за Европу." Студент права Клод Окснер из Бордоа — он носи ункформу Франциста Бикарових — позкаје већ ту борбу. Зими 1942/43 био де он код Орела у француској Легији добровољаца и видео властитим очима сву бољшевичку беду. Тешко обољење довело га де за многе месеце у дедну резервну болницу. Сад де опет оздравио и радуде се што се његова жеља, да се као СС-војник и даље бори, испунила. У формациди СС види он „сдедињење нове Европе". СС-знаци, под кодима се боре многи људи европских нацида, за њега су знак европске задеднице. И сви они. који овде очекуду даљи транспорт. дошли су из истог убеђења. Они хоће да се боре за стваран мир. коди ће њима и свима људима у целод Европи осигуратИ онад живот ко.ји де дедини вредан живота: живот у стварнод" култури, без бољшевичког терора и девредског искоришћавања. Из ове воље и из овог убеђења расту задеднице коде се — кад рат дедном буде прошао —• никад неће моћи заборавити. Из њих ће се кристализовати нов поредак, коди ни.је продукт зеленог стола, већ творевина крвљу стечене стварностн. 1 ч. СС-ратни извештач Курт фервет

Нови ДРЖс Државии буџет је једг« од најважнијих редовних послова у управљању државом. Од доб рог и реалног буџета зависи успешно и правилно функционисање целокупног државног апарата, привредног живота и финансија, Стога де разумљиво да де Влада народног спаса поклонила највећу пажњу изради буџета за ову, 1944 годину. Битни задатак саотојао се у строгом одржању буџетске равно теже, т.ј. изрг.вњања државпих прихода и државних расхода на бази реалног предрачуна. Затим, постављено де правило на.јвеће штедње у евима државним раоходима. Расходи су одобрени у укупном износу од 9,680,000.000 дин., а приходи су процењени у истом износу. Упоређен са прошлогодишњим државним буџетом овад буџет показуде повећање код прихода и расхода зз 14.1°/о. То је посаедица општег скока цена и изванредних прилика. Расходи државне администрације у новом буџету износе 6,564,762.000 дин., а приходи су предвиђени у 5,151.732.000 дин. Према томе расходи су већи за 1,413,030.000 дин. Међутим, код еамосталних државних установа појављуде се V приходима вишак од 1,413.030.000 дин., коди је потпуно довољан да покрије мањак прихода државне администрације и да омогући постизање равнотеже укупних расхода и прихода. Према ресорима раеходи државне администрациде распорећени су у процентима овако: Претседнтптво министарског савета 6.40°/о, пензије и инвалидске потпоре 13.3%, Министарство правде 2.61%, Министарство просвете и вера 8.37°/о, Министзпс -м > унутрашњих послова 13.17"4.. МчНистарство финанси)"а 13.9"/о, Миниетарство грађевина 1.65"'п. Мчнистарство саобраћада 0,56°/о, Министдоство нгродне привоеде О .Зб ^/о. Министал^тво пољопривреде и исхране 3.10"/о. Министарство социјалне пплитике и народног здравља 4.Р8О/0 и буттетс^и резервни кредит 0.41°/о. Пои»ћања расхода настала су кот Прртселнигптва министаоског савета услед повишења расхода за издржавање оружаних снага,

1вни буџет за избеглице, на надлештва у ликвидациди, за режиске трошкове Комесаријата за обнову Смедерева и због уношења расхода Дужавног савета у склоп буџета Претседништва министарског савета. Код пензида и инвалидских потпооа мећу нередовним расходима предвићено де 5,000.000 дин. зч исплату награда носиоцима Карађорђеве звезде. У ресору Министарства унутрашњих послова повећање де настало у главном услед повишења личних и материдалних расхода Српске државне страже, за префектуру полициде у Банату и за Државну стражу у Банату. Код Министарства финансија повећање настаде услед предвићања кредита за нову ануитетску службу у износ.у од 78 милиона динара и услед повишења расхода Српске граничне страже. Код Министарства грађевина надвеће повишење предвића се за регулационе радове у износу 2.700.000 дин. Код Министарства саобраћада повећање настаје у главном услед предвићених трошкова за довршење радова на Дунавском мосту код Београда у износу од 9 милиона дин. Расходи Министарства пољопривреде и исхране повећани су за 70 милиона дин. највећим делом услед предвиђених кредита за нове установе, услед повишења расхода за разне пољопривредне течадеве, за куповину приплодних грла, помоћ задругама и обраду имања. Нередовни расходи повећани су у главном услед повишења расхода на име разних помоћи и доприноса. Код Министарства социјалне политике и народног здравља повећање износи 110,748.000 дин., услед повишења расхода за исхрану и огрев болесника и дотациде Националнод" служби за обнову Србиде у износу до 20 милиона дин. Расходи Министарства правде не показују никакво повећање, а расходи Министарства народне привреде смањеии су за динара 12,607.000 у главном услед мањих личних расхода. Предрачун прихода самосталних државних установа износи за ову годину 317,636.757 динара више него ли у прошлод години. Инж. агр. Драгољуб Миловановић