Српски сион

С ТР. 376.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р 24.

Христом, о друго.ј љубави грехота је и иомислити; јер земаљска љубав, не може бити тако срдачиа, тако нежна, тако широка, као љубав, која у себи има искру Божанску. Срдачна свеза, која уједињава двоје, који се љубе, није тако силна и непоколебива, као свеза љубави, која везује св. Цркву са Исусом Хрпстом, Осно ватељем својим. Пређимо сад у нашем кратком погледу од општег до појединог. До сад у опште говорисмо о Песми над песмама обзирући се на њен значај, а сад, кад намеравамо критички прећи ову песму, морамо се зауставити код самог имена, натписа и њеног значаја у специјалности. Пре свега погледајмо на несму нал песмама као на такову, т. ј. као на песму, као на песништво. Већ наслов, натпис њен доказује нам, да то песништво по свом значају н по својој лепоти стоји внше него-ли икакво друго песништво. Песма над иесмама, аона џои<< т<•>}>, сапИсит сапНсогит, гиир хагиирим. не означава иесму, која би била сложена, састављена као и многе друге иесме, него иесму, која, својом леиошом и родом сшоји вигие свију других иесама, иесма, којо] нема равне.

Највећа цена било каквог суштаства или својства. било какове твари исказује се у јеврејском језику на следећи начин : Бог над Боговима, лепота над лепотама, несма над песмама и т. д. Натпис ове песме „Песма над песмама" постоји и у хригаћана до данашњег дана. Књига „Песма над несмама", „ Шир хаширггм " рачуна се код садашњих Јевреја тако светом, да је сваки отац нородице дужан прочитати је пред наступањем суботе и потстрекавати у том своју децу. Да песма иад несмама јесте чиста песма, а не драмат, као што неки мпсле, доказује већ њено име гиир, што значи „иесма за иевање и . Дух Јевреја у древним временима није се могао уздићи до драматског песништва, а кад би у осталом у песми над иесмама то заиста и оиравдано било, оно ппак не налазимо сходне карактеристике драмата, т ј. не налазимо радње лица. Само најдушевнији изрази јављају се у овој песмп и неки се само спомињу тако, да. је један пут бнло, па већ прошло. Радње из живога не налазимо у овој песми, осим оне, да вереница млада тражи свога вереника. Али то се може пре лирском него-ли драматском сценом назвати.

(Наставиће се.)

ПРОПОВЕД НА ТОШИНУ НЕДЕЈБУ.

„Мир вам". : оља Бога Оца, у промислу и старању његовом о свету и човеку, била је, да Јединородни Син искупи човека од прародитељског греха, да га крвном жртвом спасе од вечите смрти, науком божанске истине да га измири са Творцем, Јеванђељем љубави посини небесноме Оцу, а делањем добра изведе на пут, који води наравственом савршенству. Јединородни Син божји извршио је „вољу" свога Оца свршио је све, рад чега је био послан. И све је то учинио а да није нико уздануо на њега. Али, ма да је душа његова разлевала без исцрпа благост, а срце његово љубав ; и ма да су уста његова говорила саму истину и даривала

благослов, а реч му чинила само добро: опет је то било тадањем свету не благост и љубав, не нстина и добро, него — „ мач и . Јер истина и добро имали су да потисну лаж и зло. а љубав и благост да препороде и оплемене душу и срце човеково. А то не иролази без борбе. И борба беше љута, јер се сударила безгрешност са гре хом, светиња са пороком, савршенство са поквареношћу људском. Дошло је и до грубе силе, јер она је увек оружје срдита зла, подле лажи и грешних смерова људске неправде, кад се нађе на власти. . . . Све је то нредвидео Христоо, знајући, како се предусрета добродетељ, врлина и светлост у свету, који је ргрезао у покварености душе и срца, забуделости ума.