Српски сион

С ТР . 696.

„СРШШ СИОН."

Бг. 42.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЧКЕ ЦРТЕ ИЗ СТАРОГ ХРИШМНСКОГ ДОБА.

По РУСКОМ ПРЕВЕО : Младен Јосић, свештеник. (Наставак.) 'ало Азијати, Африканци, Гали и све у онште народноети, које су у ^Риму имале своје иредставнике, има ју у то доба већ и иредставнике у хришћанској цркви. Поред тих на илазимо у римској цркви и такове, који су чланови цркве а занимају се оним занимањем, које не одговара духу хришћанском. Тако учитељ хришћанин даје часове по језичничким кућама из грчке митологије и разјашњује седмеричну таблицу; трговац протурује своју робу у храмове језичничке ; вајар реже богове, — па сви ти ипак припадају хришћанској цркви имајући непрестано одношај за језичницима. Тежи је положај заузимала хришћанка удата за језичииком, роб у дому језичничком и војник, који није могао отступити од обичаја и од идолопоклоничке логорске свечаности. (Тертулијан, Бе согопа тШпз.) Па при свим тим тешкоћама говори један црквени нисац тога времена: „Вера је хришћанска ииак нловила једрима напиреним духом Божијим без опасности, пажљиво, неустрашиво и опрезно." Не заборавимо, да смо на путу Апијевом иред дворима цесара, који се иро тежу до простора Максимовог. Пролазећи поред њих сетимо се, да је ноћу између 18. и 19. јула 64. године букнула велика ватра, која је опустошила цео Рим и дала повод првом крвавом гоњењу хришћанском у римској империји, јер је сумња нала да су хрпшћани запалили. У народу како незнабошком тако и у хришћанском остала је жива успомена о том ужасном гоњењу. У путу том свратимо се на десно Каиитолију на ком се узвишава сјајнн мраморни храм Јупитера Капитолијског. Предање говори: Када је владао император Август и када се још нпје појавила звезда витлејмска, једна пророчица, боље ре- с чено врачара, одвелаје остарелог императора у тај храм златном престолу Јупитера и показала му у духу обећаиог Ме-

си]у, на ком ]е месту император одмах подигао жртвеник. Ова легенда тим више може бити оправдана, што је тада про рочанство највећма развијено било, које се користило у кругу верујућих. Идући даље тим нутем на брзо долазимо до дивног Трајановог Форума. На том месту, које је од чести мочарно а од чести брдовито било, подигао је император Трајан са невероватним трудим сјај на и величанствена здања, којима не беше равних Риму. За сад ћемо окренути наш поглед од тих дивних производа и отићи ћемо даље међу галерије Порфиревих колона. Тамо се налази један дом, дом знатног хришћанина Пасказија. Пођимо њему да добијемо нојам о домаћем устројству и о унутарњем часном животу хришћанском тога времена. Роб нам отвара врата. На врату му танак челичан ланчић. на ком виси омалена од туча дашчица са натписом: „Тепе те пе {и^пат е1 геуоса те т {огоТгајаш 1п ригригеиса ас1 Разсазшт с1оттит теит." (Држи ме да не побегнем и поврати ме на Трајанов Форум ПорФирево] галерији господару моме Иасказију.) Из тога дознајемо, да је роб учинио покушај за бег ство или се осећао са својим положајем незадовољан. У таком елучају обично су мећалн таку дашчицу са сличним горе наведенпм натписом. Чудно изгледа, да у хришћанском дому наилазиио на роба, јер је по јеванђељу равнонравност међу људима и по томе ропство отпада. Хришћанство је увидело, да напрасно укидање ропства не би било од успеха, будући је оно стара установа и као такова јако укорењена. Напрасно ишчупати тај јаки корен старог живота, не да би било целисходно него и оиасно; затоје оно тај обичај укидало тихо и постепено, као што историја и сведочи. По римском закону ни један роб није могао одправљати оиште дужности, црква је хршићанека дозволила и робовима извр