Српски сион

В р . 43.

„СРПСКМ СИОН."

С тр . 697.

шиватн почетне духовне дужности. Стари закон сматрао је брак између роба н сло бодногкаонезаконнт, црква је зришћанскаи таки брак нризнавала Одношај роба ирема господару у хришћанском дому јавља се са свим у другом виду. Један стари нисац о том говорн: „Будући ми меримо човека не мером тела, но мером духа, го наши робови ма да су спољно од нас друкчији, ипак нису наши робови, но их по духу прибрајамо међу браћу и саслу житеље религије и тако их и називамо." Тим начином је само могло хришћанство победити једну укорењену зазорну стару установу. Улазећи у стари дом хришћански иролазимо ирво кроз иредњи део дома (а1п игп), који служи за обичну кућевну потребу, и уским ходником долазимо до тако званог престола кућевног. Као год што је нредња страна дома у непосредном одношају са спољним светом изложена уличном шуму и жагору тако на против у престолу има нородица мирно место, удаљено од сваког жагора и догледа. Устројство старог хришћанског дома у главном не одступа од оиштег дотадањег устројства; ио себи се разуме, да нема ндола и жртвеника, но ипак налазимо ве штином украшени хришћански дом. „Син Божији" бпо је у дому хришћанском нај важнији предмет, као у кућама језичничко римским Бог у кипу. Претиоставка, да је стара хришћанска црква одстрањивала од себе вештину, тај лепи цвет духа човечијег, не одговара Фактима. Као поводтој претпоставци послу жила је прво та околност, што су држали да 1*е хришћанство противно сваком старом обичају, те тако и вештини, која је доста негована у језичништву а особито у јудејском народу; а друго та околност, што су неки мужеви хришћанске цркве јавно ружили стару вештину и то због тога, што је на себи носила само митолошки и идолоиоклонички карактер. Споменици хришћански доказују на против, да баш сгаро хришћанство карактерише љубав према вештини, која се могла о гледати у хришћанским храмовима и домовима тако исто, као и у раскошним дво

рнма римских мецената и љубитрља вештине само с том разликом, што је у хришћанској вештини провејавао дух вере хришћанске. Да је у хришћанству заиста негована вештпна, доказују разни вештачки предмети. сачувани у катакомбама. Истина да су у нрви мах незнабошки вештаци радили хришћанске ствари али мало но мало ширећи се хришћансгво ширила се у њему и вештина тако да доцније налазимо и хришћанске вештаке равне номпејским, које доказује неаполитанска катакомба, галерија св. Домнцила у Риму и тако звана сгур1а диас1га1:а у катакомби св. иретестата. Хришћанска је вештина уноредо га ннчелом хришћанским нанред норачал* ирнближујућн се своме савртш-н; тву. Тако је некад праведно Микел АцЗ^ело »»шућп о сликарству Биктору Колону иамеђу <»ста лог рекао : „^ликарство је благо]н»дно само по себи тиме, што тежећи гавршеиству наиаја душу побожвошћу ар'нши жује Богу и спаја с њиме, а к и тзкова вештина у недрима хрншћанскп^ <? заиста наћи тфннгшег < : -ч« " По једноставнпм устројству хр^шгиа!-,ских домова, показује се и снољна порва њихових сгановника. Хришћани се нису одликовали особеним оделом. шта вшт; гш сама духовна лица нису военла одсло. ксјим би се разликовали од другзх. којс дочи декрет Целестина од 428. го&Цне (015сегпепб1 а сае1епз зшпик с!< с1г1па. поп уез1е, теп115 рипЧа1е, поп сики). - тако исто барељевски нацрт потврђује, да ка ирва четир века нису била особена одела за духовна лица. Истина. да су нека лица хтела играти улогу хришћанских ФилоеоФа, па су се облачили у грубу дугачку хаљину, али то црква никако није одобравала. (Кинријан 1682. Тертулијан, Ое раШо.) Раскош у хаљинама био је у старо доба врло уобичајен, па да се неби увукао и у хришћанство, црквени су учитељи свагда одлучно нротив раскоша устајали. Тако је у то време Тертулијан Картагенац издао свој састав под насловом: „Ое си1ш Гешјпагигп" (о одећи женскиња) у којем опширно разлаже како треба хриш-