Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 733.

вом дому; друга иак опет од домаћина Његовој Светости српском патријарху Георгију; а трећа Његовој Преузвишености г. бану КуенХедерварију. Бурно и дуго „многаја љета" као и храмовски тропар одјекиваше међу зидинама св храма, а и прангије разлегаше се по ваздуху дајући знак, да се је опет један свети храм из пепела подигао, те да ће у њему сваки Србин својој души спаса и утехе наћи. — Тада се је подигао г. предстојник Михајловић, и својим умиљатим и звучним говором наздравио г. домаћину, радујући се, што се је сетио и заузео да овај храм обнови и подигне — те му у име своје и целог околног срнског народа изјави вечиту хвалу, ободравајући га да свету цркву и на даље свагда љуби а народ га никад за то заборавити неће. Опет се захори „многаја љета" и прангије одјекиваше на све стране Фрушке Горе. — Осим ових здравица, беху још и многе друге, како г. претстојнику тако и осталим гостима. Међу тим је српска младеж уз гајдаша и тамбураша — у дворишту храма — српско коло играла и песме певала, радујући се, да своје српске светиње подигнуте и обновљене види, а знујући, да ће га исте вазда погсећати на српску нрошлост и давати му наде, да се за будућност крепи. Честитој и племенитој пак души, г. Генадију Поповићу, игуману и настојатељу ман. Кувеждина, кликће васколики српски народ на труду и заузимању његовом: Хвала! и нека ти творац небесни подари дуга и крепка здравља, да још многе срнске храмове подизао будеш на понос православне вере и на дику српског народа! Живио! Један побожник." — (Освећоње нове цркве у В. Ператовипи и одликоваи свештеник.) г Србо јран" саопштава ово: „На св. Петку посвећена је у В. Перашовици (у котару грубишнопољском) црква, која је по други пут зидана. Пре три године била је саграђена, али тако, да се је срушила. Освећење обавио је г. синђел Анашолије Јанковић. На свршетку службе изговорио нам је и красно слово. Црква је красна, да се општина може поносити. Његово Високопреосвештенство г. епископ Мирон Николић одликовао је истога дана местног пароха и најстаријега свешгеника пакрачке дијецезе, г. Нлариопа Каиетановића, црвеним иојасом ." Честити старина г. Капетановић славио је прошле године 50-годишњицу свога свештеничког службовања.

— (Одликовање протопречвитера у краљевини Србији.) Архијерејски Сабор у Београду донео је не давно одлуку: да се сви окружни иротоиресвитери одликују наирсним иротојерејским крстом, с правом ношења крста за време богослужења на пантљици народне тробојке, а ван богос сужења ношењем на једноструком ланцу. — „Весник Сриске Цркве " с радошћу поздравља „овај новитет у нашој цркви и нада се, да ће срнска црква имати од њега стварне користи." — (Одликовања.) Консисторија еиархије шемигиварске под председништвом високопреосвећеног г. Нектарија ДимитријевиИа, епископа вршачког и администратора темишварске дијецезе, одчиковала је ове свештенике: г. Пају ЈовановиНа, пар^ха сиришког, именовала је за иочасног ирошу, а црвеним иојасом обдарила је свештенике: Гисту Трифунх\а, пароха мокринског и Симу НипифоровиЛа, пароха великобечкеречког. — (Г. ђорђе Бота) ирошојерејски каиелан, кашихета срп. више девојачке школе у Панчеву и сурадник овога листа, изабран је за иароха у Јарковцу. Пречасна консисторија вршачка потврдила је тај избор у седници својој од 28. октобра о г. Честитамо општини јарковачкој, што је добила тако способна и ваљана свештеника! — (Избори пароха.) Не давно изабрани су за нарохе једногласно : у Товаргшеву г. М. ЛазиЛ, парох бајски; а у Куманима досадашњи многогодишњи капелан г. Пешар Предраговић. — (Велики Типик.) Обраћамо пажњу наших читалаца на књижевни оглас у данашњем броЈу на књигу „ Велики Тииик или Устав Црквени" од пароха иришког г. Василија ПиколајевиЛа. Тај Типик благословио је свети Синод и дозволио је, да се исти као уџбеник заведе у Богословију. Препоручујемо ову велеважну књигу нашем свештенству и црквеним општинама. — (Одрекао се калуђерства.) „ Србобрану" јављају из Плашкога, да се Урош Пејић, јеромонах и бележник горњо-карловачке епархије, одрекао монашког чина и дао оставку на звању консисторијског бележника. За епархијског бележника исте епархије постављен је привремено Сава КосановиЛ, капелан у Плашкоме. — (Управни оцбор ерпског учитељског конвикта) држао је 24. октобра у Новом Саду своју редовну седницу, у којој је узет на знање извештај председников о раду и успеху за про-