Српски сион

Б Р . 36.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 639.

ком, Аврелију, заштитнику Августина, епископима: Милана, Брешчије, Аквилеје, Салоне, и многим пресвитерима римским, њеким знаменитим женама, ватреним помоћницама цркве, које су биле тим уердније, што је нееретнији био слаткорјечиви јерарх, кога оци тако високо штоваху; те жене тако су високо уживале његово повјерење, да је у писму једној од њих, Олимпијади, Златоуст изложио сасвим подробан опис своје

невоље и своје наде. С иеким свештеницима своје пређашње нркве антиохијске стајао је у иреписци, која свједочи о љубави пуној и чврстој души његовој; осим тога, он се бринуо и за мисионаре, које.је послао, за вријеме своје моћи, источним Готима, у Арапску и незнабошку Нерзију, и својим писмима подржавао је љубав пастира, који проповедаху Јеванђеље код варвара.

(Свршиће се.)

С П И.С А К срп. прав. парохијаи број срп. прав. народа у протоиресвитерату вел. Еикиндскои крајем 1891. год.

Б

Р

0

Ј

Н И с

ИМЕ ПАРОХИЈЕ

$

Л У ш

а

в Оч § 8 5 . К к ° & «: с

Назарена

Си И

м сб 5

8 Ф Ен 0 © о

Н к 0 &

и 81 И 0 д ф 1

& ш « о

и К м М о V & гЗ Со Л В ЛО

И в . к 8

и а м о и ш В

сЗ и. ф Р9 ©

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

Велика Кикинда Башахид Шелснци Тараш Жумани г! Вечеј Врањево ...... Карлово ...... Беодра Бочар Тиса-Хиђош Срп. Ладеј Тиса-св.-Миклош .... Чока Јосииово Сри. Крстур Мокрин

2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

7 2 4 1 2 1 4 2 1 1 2 1 1 1 1 ' 1 3

7417 2180 4281 745 2743 957 3039 2416 1013 372 1415 482 783 422 691 1148 3775

7302 2149 4122 767 2621 881 2914 2511 975 375 1383 471 743 387 626 1095 3746

14719 4329 8403 1512 5364 1838 5953 4927 1988 747 2798 953 1526 809 1317 2243 7521

3540 954 1719 320 1248 412 1313 1305 442 190 606 236 301 185 300 495 1760

3012 804 1670 268 952 358 1149 815 385 138 550 223 279 161 220 456 1889

27 2 1 4 32 5 5 1 1 20

23 1 2 4 22 6 3 2 1 16

50 3 3 8 54 11 8 3 2 36

Свега

18

41

33878

33668

67546

15326

14329

98

80

178

(На част Његовој Светости, преузв. госп. Георгију, патријарху српском). (Наставак).*)

'191.Р е иего иродужим износити „славено-сероске" нака.зе и друге погрешке противу српскога књижђвног језика, које се још и дана.с врзу по новинама, часописима и књигама, и пре него почнем доносити поиравке онога што се погрешно употребљава, казујући с разлогом како би ваљало и чим га треба заменити, — ваља ми, истини за љубав, а пред поштованим читаоцима

овога листа, наЈпре отворено изЈавити: да ми нпје стало до тога ко пише, него како иише, и по том искрено казати : ш т а х о ћ у д а п остигнем с овим својим изношењем погрешака противу језика и доношењем поправака свега погрешнога, неорганскога и туђега. Марећи дакле више за ствар него за личности које погрешно пишу, нигде им не

*) Наставак онога из 32-ог бр. „Српекога Сиона" од 1891-е год.