Српски сион

Бр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 23.

Бога. А који нема љубави, ие нознаје Бога, је]) је Бог љубав". 1 ) Ето то је неизбежни резултат Дарвизма. То је тежља данашње већине научељака. С тим се намерава заменити Хришћанство. Али као да неће то бити прави откуцај нашега времена, као да није у том оличеиа сва наука. Буди се свест. . . Свећеници и позитивисте се живље крећу. . . Облаци на натуштеном небу наше умне СФере разилазе се. . . . Религија хришћанска почиље да 1) I. Јов IV. 7.

блиста старим сјајем својим. . . Грчевита трзавица још није обузела све удове човечанства. Има наде на помоћ. Само верујмо! Уздајмо се у велику милост Онога, који живот даје и одузима. Уздајмо се у Њега, само нам Он може помоћи. „Сад цареви уразумите се; научите се судије земаљске! Служите Господу са страхом и радујте се са трепетом. Послушајте сина, да се не разгњеви и ви не изгинете на путу свом, јер ће се гнев љегов брзо разгорети. Благо свима, који се у њ уздају". 1 ) Јустин М. ') II. Пс 10—12. 1^.0-у ГчЕх "

ШСЖЕ (Нас Ј^иозиција је сама себи везала руке и она је ушла у саборнпцу неспособна за рад око ,.устава". Уђимо и ми у саборницу. Не ћемо спомиљати све махинације љене, да изигра и само донашање „устава" на дневни ред. Не ћемо понављати нову бруку, коју је починила са „кајом" и пискараљем о њој, ради којег ће им, и без наших реФлексија, ударати црвен у образе, кад год га се и сами сете. Све ћемо то оставити на страну, јер о томе би морали иисати швигарима и Фиргазима, а не мастилом. Онаково писање јесте барометер журналистичког морала „солидног" елемента. Прећи ћемо одмах на „устав". Сви говорницп опозиције признавали су, да у уставу нма добрих ствари. Н. пр. „Нема спора, да у овом нацрту устава има доста и добрих ствари, али те су иа жалост незнатније нарави" (!) (Др. М. Михајловић.) „Садржи много целисходних устанонова". (Др. И. Бучетић.) „У уставу има врло лепих ствари. Елиминирање утицаја државне власти, избор митрополита, све драго камење, а уз то многи ситан бисер". (Др. Б. Медаковић.) ПГта више, и сам прота Прица био је

кадар видети и уочити, да „у уставу има много лијепих ствари". Орган „Дружине Браника" (бр. 124.) ијзављује: „у томсе статуту регулиIII у сви одношаји у цркви и школи, управо је наша нар. цркв. автономија добила свој јасаноблики јасно су обележене границе, докле д о н и р е д е л о к р у г с в и ј у м ер о д а в н п х ф а к т о р а. Тај једноставни статут обележава с једне стране положај наше пародне цркве и њене автономије према државној власти, а с' друге стране тој автономији даје стварну подлогу. Нема сумње да нар. цркв. автономија може само тако ностојати, ако је према сиољним Факторима самостална". После свију тих изјава опозиција је гласала: да се „устав" метне под купус. Па и г. Думча, и ако „није од оних, који тврде, да је овај устав опасан нашој црквеној автономији", нпак је и он гласао конзервативно са либералима. А сад да испитамо те крупне и неодол.иве разлоге, који су опозицију присилили, да после онаквог осуђнвања постојећег стања у нашој пар. цркв. автономпји и