Српски сион

С тр . 670.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р. 42.

сеницама у вроме његова лутања по великој и етрашној иустињи, и то беше доказ очинске бриге Јеховине и верности његове своме завету. Израиљ пак живећи по шаторима у време празника сеница, требао се сећати те очинске бриге Јеховине о народу, и живу свест о томе вечито очувати у потоњим својим ноколењима. По мишљењу Куртца 1 , Ванхемана 2 и других, предметом свечапости празника сеница беше управо усиомена на прву годину путовања Израилћана по изласку из Египта. Празник тај установљен беше још на Синају и значи, да треба на уму имати оно време, које је до тада протекло у путовању. Онај део пустиње, који су нрешли до Синаја, изобиловаше водом, и налажаху се новеће оазс са већим или мањим бујним растињем. Особито се то може рећи за околину Синаја. Диван природни изглед и свест о потпуној својој слободи, врло нријатио утицаше на Израилћане. Цвет грађанске и личие пезависности, која јс торжаствовала у Египту, у синајској пустињи иза граница егинатског деспотизма, сазрео је у сладак плод слободног и сретног живота. Убога ееница изгледаше сада Израиљћану као дивна палата египатских Фараона. Израиљ се осећаше као птица у ваздуху. (Пс. 123. 7.) Ето, то су нрви утисци слободе и незавиености — док Израилћани још не ночеше илакати за египатеким казанима с месом и уздисати за белим и црним луком — овековечени у празнику сеница. То им је нарочито и у познија времена служило као прсдмет слатке успомене. Но Бер, држећи се строго богословског гледишта, основаније разјашњује значај празника сеница у својој символици Мојсијева култа. 3 Оп јасно нреставља, за што беше празник сеница у Јевреја баш велики ио успомени, каоинразник иаехе. У дан нразновања иасхе — вели он Јеврсји се сећаху онога догађаја, како су се избавили од егинатског ропства, и како су иозвани у нов живот; у време нразника сеница сећаху се оног догађаја, када се они у доба бављења у пустињи васпитаваху под неносредним руководством Јехове за тај нови живот. Ослобођење из Егиита омогућпло је Јеврсје, да отпочну нов самосталан живот; лутање но нустињи утврђиваше народ у почецима новог жи-

1 АШев4. Ор&гоии. стр. 332.

2 ОрЈег насћ с1ог 1|ећге Лег ћеШ^. 8ећгШ 11. етр. 175.

3 8ушђоНк Лев Моатвсћеи СиИив В. II. стр. 656.

вота — свезе са Јеховом — нри чему издаеком из Егинта ноложен беше само почетак, а у време лутања ио пустињи добио је коначну потврду, која је проникла у народни живот, Невоље и иатње ио пустињи као и бура на мору све јасније показују човеку слабост и ништавост његове природне снаге, те га крепе у тежњи, да тражи помоћи у божјој заштити. Као што време васнитања има важности и значаја у животу човека, тако исто велика значаја треба да има у Јевреја празник ееница. Друга одлична црта нразника ееиица, која му даваше карактер особито радосног нразника, беше то, што Јевреји ејединише са истим и благодарност Богу за обилне земаљеке плодове, које сабраше минуле године. Ствар је у томе, даје Мојсије одредио, да ее празник сеница светкује у позну јесен 15. дана седмога месеца, а по нашему бројању крајем септембра, када Јевреји већ сакуиише све земал>ске нлодове. „Празник сеница иразнуј седам дана, кад збереш с гумна свога и из каце своје". (Второзак. 16. 13.) Неки заиадни писци приписују празнику сеница искључиво значај благодарности Богу за обилност земаљских плодова и за сретан свршетак нољског рада, те га иреносе на култ природе, напомињући, да и у других старих народа е јесени, ио свршетку свих пољских радова, беху врло свечани нразници. Такав назор о нразнику сеница има Георг у своме делу о древним јудејским празницима. 1 Он тврди, да у старо доба нису Јевреји сједињавали са нразником сеница никакву усномеку о великом историјском периоду живота јеврејског народа — о лутању Јевреја по пустињи. Да би то нотврдио Георг је нсизоставно морао иорећи истинитост неких књига ,св. писма". Али ако ћемо порицати својевољно истинитост књига св. писма, иа основу те теорије Гсорга, вели Винер 2 и Бер 3 нисци, који важе као аукторитети у науци о библијским старинама — то ће у том елучају наука о библијским етаринама изгубити сваку историјс.ку основу, и постаће зборник хипотеза, које немају тврде основе. 4 1 Оеогје, Б1е јш1. Гез^е стр. 276. 3 ВЉНзсћез Кеа1тобг(;егћиећ 13. II. стр. 7. 3 8ушћоПк В. II. стр. 663. 4 У остадом има писаца, који још даље пду него Гсорг, те хоће да поставе велики јеврсјски прааник на степеи иезнабошког култа. Пошто су Јевреји ггразновали иразник сенида врло свечано и вееело, то је дадо новода нсзнабошцу Плутарху, да га пспорсди сд незпабошким