Српски сион

Б р . 42.

Јевреји иознијих времеиа расејани по разним странама, па и но врло хладним, увидевши највеНу наугодност живети по сеницама у тако иозно јесење доба, да би уздигли свој подвиг, почеше новодом истога иразника расуђивати о томе, да тако време за нразник у неколико нротивуречи првобитној цели његова установљења. С тога питају они: зар је Бог зановедио да се празнује овај празник у септембру, кад се зна, да су Израилци изишли из Египта у марту ? Равини на то овако одговарају. Кад би се тај празник — веле — празновао у марту, када почињу највеће врућине у Палестини, када сви у оиште обично граде сенице да се склоне од сунчане жеге и зноја, онда нс разумемо, за што би нодизали сенице и живели у њима по наро читој божјој зановести и за успомену божјег доброчинства. Из тога је разлога Бог заповедио, да се светкује празник тај у септембру, у добу када наступа периода хладноће и кише, када у ошпте сви остављају шаторе и враћају се у топле одаје. С тога је и јасно, да се ми не селимо ради своје угодности и онако из обичаја само у то доба из наших кућа у сепицу, већ 110 божјој заповеди и из успомене на указано нам доброчинство. Тако веле Јевреји. Али то мишљење нозпијих Јевреја губи сваки значај прво с тога, што је у Палестини у септембру тако лепо време, као и у марту. Врућине су јаке прошле, а доба зимских киша још није иочело. Дакле у то доба живети у слободном ваздуху нити је хладно, пити топло. С друге пак стране, нема основа стављати празник сеница у иразником у елаву Диониса и Бахуса. (бушроа. 4. б.) Не може ее за извеено рећи, вели један од новијих иисада Рин, како еу развијене биле у Јевреја баханалије; али када читамо у четвртој књизи Царетва (17. 30.) да еу еродни е Јудејима по пореклу — а некада и по религији — Вавилоњани који служише Сукот Беноту т. ј. подизаху шаторе девица, при чему је овде, да би се изразио појам „шатор", уиотребљена иста реч, која се употребљава у св. пиему, да ее изрази појам „сеница" — сукот, то можемо претпоетавити, да ее у Јевреја у време празника сеница исто догађало, што и у Вавилоњаиа (0((о Лепке Аш -Вћуп, КиИигдезсМоМе Лев ЈиДепШишв. Јепа 1880. стр. 75). Овде ћемо приметити, да ее сушноет вавилон. празника не изражава словом „сукот'' — „шатор" — већ словом „бенот-девица". Међу тим кад се говори о јевр. сеницама реч „бенот" нигде им се не придодаје. На и цео карактер јевр. празника сеница, као што ће се видети из познијег излагања, одликује ее таким узвишеним религиозним чуством, које нам никако не допушта, да можемо претпоетавити. да код Јевреја у време еенпца ишта еличпо беше еа вавилонским пдолосиужењем.

март месец и с тога, што излазак Јевреја из Египта беше у марту. Празник сеница беше установљен не ради успомене на излазак ради тога беше други празник — празник пасхе — већ ради успомене на лутање Јевреја по пустињи, које трајаше 40 година, те по томе се тај празник може одредити у свако доба године. Свакако више има смисла одредити празник сеница у јесен. Јевреји се сећаху како их је Јехова водио но пустињи, како их је чувао и штитио у земљи ненроходној и безводној и како их јс Јехова, веран своме обећању, довео у добру земљу, у којој могу у изобиљу јести хлеб свој. Сада нак у јесен после трудних летњих послова наслађују : и се обилним плодовима, које им је принела обећана земља, увераваше се Мзраилћанин све више о истинитости бож. обећања, Празник сеница, одређен у то доба, могаху Јевреји празновати у потиуној слободи и са свим задовољно. До празника сепнца вели Бер —- посвршаваху се сви послови, и почињала је зима— време одмора. Сваки имађаше у својим рукама годишње нлодовс свога труда, којима га је благословио Бог. Сада не бешевише иикакве бриге. Ни једно годишње доба не беше тако згодно ради свечаног, веселог празника. С тога празник сеница беше свечанији праз ник, него остали велики празници — пасха и педесетница. Три иута преко године дужан беше Израиљ излазити пред лице Божје : — с даром у руци евојој: о пасхи, иедесетници и нразнику ссница. Другог дана празника пасхе Јевреји празноваху почетак жетве, те донашаху у храм нрви сноп нове жетве, и од тога дана иочињаху јести нови хлеб. 0 празнику педееетпице, осим усномене на добивене законе на Синају, празноваху још и свршетак жетве, и принашаху у храм два иечена хлеба, молећи на хлебове благоелов Божји, као на своју свакидашњу храну. 0 празнику ссница Израиљ празноваше свршетак свију својих послова земљеделских, када је са свим збрао не само са њиве, већ и из винограда, са маслине и плодове са осталих дрвета. Какојехлеб само за храну, а вино, масло и остали плодови преставл.ају богатство и обилност, то је јасно, да нразннк сеница беше свечанији празпик, него пасха н недесетница. Израилћанин дужан беше на тај иразник излазити нред лице Божје са даром много обилнијим, него икада. Прпнашање жртава по правилу празника