Српски сион

Б р . 42.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 669.

будите седам дана, ко је год рођеи у Израиљу нека буде нод сеницама. Да би зна.ш потомци ваиш да сам ја учииио да живе под сеницама синови Израиљеви, кад сам их извео из земље Мисирскс". (Лев. гл. 23. ст. 42. 43.) По мшиљењу Кајла сенице треба да су начињене од најлешпих гранчица. У књизи Левит читамо, вели он: „у први дан узмите воћа с лених дрвета, и грана налмових играна с густих дрвета, и врбе с потока и веселите сс прсд Гослодем Богом својим седам дана*. (Лев. гл. 23. ст. 40). Иеноредивши тај стих књиге Левита са осталима, где се вели: ,.иод сеиицама да будете седам дана" — јасно се види, да поменуте овдс II лмове гране, врбове гранчпце, гране са густих дрвета, беху материјал, из којег су правили сенице. И тако Јевреји правећи сепицс, обвезани беху уиотребљаватп оно растиње, које их могаше оиомињати на лутања њихова ио нустињи: тако налмове граме сећаху их па оне иалме, којс растијаху по оним долинама, где Јевреји разанињаху своје шаторе; врбове их гранчице ономињаху на оне врбе, које растијаху крај оних брдских потока, ка којима их је привео Господ, да им утоли жеђ; гране са густих дрвета опомињаху их на она густа и лисната дрвета, која угледаше, када дођоше до међе земље обећане. У том смиелу наиме схваћаху Јевреји нропис о ирављењу сеница и у време Нејемије, као што се јасно види из слсдећих речи Нејемије : .Идите у гору и донеситс грања маслинова и грања од дивље маслине и грања миртова и иалмова грања од шумнатпх дрвета, да начините сенице, како је написано". (Нејем. гл. 8. ст. 15). Не осврћући се на то, Јевреји познијих времена расејани из Палестине, и не могав начинитн сеница од речених дрвета, ночеше тврдити, да сс у књи.зи Левит, где се набрајају дрвета, не говори о материјалу, од којег треба правити сенице, већ о оном снопићу грапчица, и о оним врбама, које је сваки Јевреј требао носити у руци о празннку сеница. А саме сенице, по мишљењу познијих Јевреја, и у древна времена могаху се нравити од каквих му драго дрвета и грапчица. Да има основа овако мишљење нознијих Јевреја, може се видети и из тога, што и у библијеко доба Јеврсји у време празника сенпца ношаху у десној руци — снонић гранчнца, тако звани „лулав", а рајску јабуку или лнмун у

левој руци. У првн дан празника цео даи ношаху са собом тс иредмсте, а у остале дане узимаху их собом кад у храм иђаху. Али пошто не могу данашњи Јевреји правити сенице по пропису, то неизоставно бар набављају ма и један само .лулав" за целу синагогу, и придају му особита значаја. У талмуду се потанко оиисује, како се има начинити лулав. Ту стоји: како трсба изабрати гранчице за лулав, како еаеећи, како везивати, како треба палмову гранчицу у средииу метпути, миртову с деспа, врбову с лева, и како треба држати и како трести. Ко све то учини по пронису — по мишљењу равина — исто тако угоди Богу, као и онај, који принесс жртву иаљеницу. Али узалуд нрннисују равиии грапчнцама, из којих сс прави лулав, таково еимволично значење, које се ни мало не односи на догађај, који јс основа празнику сеница. У 34. псалму читамо: „Све ће кости моје рећи: Господе, које као ти"? (10) Равин Мани вели, да се тај стих односи иа лулав. Основа односно корсн палмове гранчице сродан је са човеЧјом главом, мирта оиомиње на око човечје, врба наномиње уста човечја, а јабука срце човечје. По мишљењу истога равина Давид овако схваћаше: „међу свима телесним удовима иема важнијих од горе наведених, јер значај њихов доводи у равнотежу значај целога тела". Даклс: „еве ће кости моје рећи". Други равини ипако одређују снмволичан значај грапчица у лулава. Нод налмом, и ако је лепа, али не мирише, разумеју они лицемерне Јевреје; под миртом, — ни добре, ни зле; иод врбом — рђаве људе, који немају ии закона, ни добрих дела, т. ј. незнабошце. Али оставимо те равинскс измишљотине, којс се ни најмање нс односс па онај значај, какав је требао имати празник сеница. По мшшвењу Кајла 1 живљење под ссницама не треба Израилћане да наномиње на ослобођење од скитничка, иомодска живота, нити иа оне тешкоће и невоље, којс је прстрпео народ за време свога лутања, а то с тога, што ослобођењс, невоље и нужда пе могу бити предмет радости. У самом св. иисму сеиица се преставља као символ, пс ослобађања и оиасноети, већ као символ заклона од врућине, уточшпте и заклон од ноилаве и дажде. (Ис. 26. 5. 30. 21. Исаија гл. 4. ст. (3.) Јехова је сместио свој народ по 1 УнутшЈО к библ. Археолог. I. отр. Л38.