Српски сион

С тр . 403.

може бити, и најпатријотичнијих интенција реФорматора, бити јака храна друштвеној деструкцији, атеизму, анархизму. Оне обарају авторитет и престшк религији и цркви. Дозвољавају безверије атеизам. Посљедице тога је забележила историја. Историја се и понавља. У друштву у којем нопусти, а још више отупи и престане осећај религијозитета, попушта, отупљује и нрестаје, у истој мери, и морал. Друштво без етичке основе, без моралне снаге, значи аиархију.

КОЛИКО НЕДЕМ ШОЖЕ БИТИ Расаравља: Југ (Свр1 еке недеље, а имено: 1.) „предх коздкиженТсл1а"; 2) „по воздкижј= ши"; 3.) „стк 1) јх оцх седл^агчу сокора" (око 11. октобра);4.) „стм\-х праотецх" (друга нред Божић); 5.) „стк^х оцх" (пред Божић); 6.) „по Ј)ождеств"к Хј)ток'к" ; 7.) „предх Б огоа « киени/ик" ; 8.) „по проск^кфши"; и 9.) „ ска = тм^х оцх шести сокори'кх" (око 16. јула) назвао је пок. Шакрак једним именом: „празничне недеље,« а њихова јеванђеља: „праз^ничним — недељним јеванђељима." Г. Руварац у својој бропгари на стр. 14. ставља поред тих назива знак чуђења и питања, односно сумње, т. ј. он се чуди тим називима, и сумња у ваљаност и нравилност истих. Но главно је овде — рекао бих — то, да је пок. Шакрак побројане недеље, које доиста чине неку посебну врсту недеља, једним, заједничким, општим именом назвати хтео; а ако се г. Руварцу уиотребљени називи свидели нису, шта више, ако је уверен био о неправилности њиховој, он је — имајући у виду жељу Шакракову — могао, па и требао рећи како се те недељеједним именом назвати могу, или доказати, да се исте недеље и њихова јеванђеља никако једним, општим именом назвати не могу; но тога г. Руварац учинио није. Рекох већ, да наведене недеље збиља чине неку посебну врсту недеља; а кад је тако, онда нам се само собом намеће питање: да ли се не би исте недеље и њихова јеванђеља

Анархија значи: шта? Грозан је одговор. У доба анархизма, динамита, бодежа и т. д. наумљене реФорме проричу грозну нерспективу њихових посљедица. И зато смо као људи и као патријоте забринути. У тој забрипутости исписујемо ове редове, а придајемо им познате речи, опомене најозбиљније: уМеап! сопби1ез! Још није решепа судбина наумљених реФорама; јога се можемо вратити иснред амбиза, којега се ждрело већ радује новим жртвама својим. —

7 ЈЕДНОЈ ПАСШНОЈ ГОДИНИ? СтаниниЋ, парох. :етак) једним, заједничким, оптнтим именом навивати могле; и ако би се могле, то каквим именом. Разбирајући то, расмотрићемо, могу ли се побројане недеље назвати „празничнима", а њихова јеванђеља „нразничним недељним јеванђељима"; другим речима, је ли назив који је пок. Шакрак тим недељама дао, основан, уместан, тачан и правилан. Назив „празничне недеље" нов је и непознат, и по томе необичан и чудноват. Колико је мени познато, назив је тај у цркв. књижевности први уиотребио пок. Шакрак. Употребив неки нов, до тада непознати назив, пок. Шакрак требао је исти разјаснити, т. ј. требао је навести, на ком основу је могао наведене недеље назвати „празничним недељама" ; или ако је он тај назив нашао већ у ранијој цркв. књижевности, то је требало напоменути, где га је нашао, и како је онде разјашњен; а ако онде разјашњења нашао није, онда је требао навести, за што му се тај и такав назив свидео, и за што га је употребити могао. Но како тога пок. Шакрак учинио није, то не преостаје друго, него расмотрити, за што и по чему би се назначене недеље „празничним недељама" назвати морале. Је ли правилан назив: „празничне недеље"? Литургика наше св. прав. цркве не говори ништа о „празничним недељама" ; она за тај назив не зна. Типик ирав. цркве такође не познаје тога назива. Говорећи о наведеним недељама типик

\