Српски сион

С тр . 404.

„СРПСКИ

СИОН."

бр. 26.

назива сваку недељу својим посебним именом: „нла ПрЈДК КОЗДКИЖЈНТетх", „нла ПО мросе^к« феиТи" и т. д,, али једног општег имена за све те недеље — нема За остале пак недеље већ има, типик општи назив, и то не један, него и више; тако налазимо у типику ова два назива: „ нла рлдх" (7. септембра) и „ н Л а глдса" (2. фебруара, 1-во правило). И за јеванђеља ових недеља има типик општи назив, и то онет више; као: ,,6\гли воскрссно" (1. „септембра), „ВглТе дне " (21. л септембра), „(>?= лТе рлдокое" (1. августа), .,в\'лТе нед'кли" (1. фебруара), или каже просто: „Тлже рлдх" (8. септембра). Ни литургика, ни типик не знају дакл,е за назив „празничне недеље." Но у ком би се смислу могле назвати побројане недеље „празничним недељама" ? Како су те недеље обично неки предпразник, или попразник каквог цркв. празника, то би се зар могле — из разлога тога, што припадају, што се односе празнику — назвати „празничним недељама". Но ако бисмо и могли неколико, па и већину тих недеља у реченом смислу назвати „празничним недељама", али две од тих недеља у том смислу, тим именом звати не можемо, а то су недеље „св. отаиа васионских сабора" око 11. октобра и 16. јула, јер тим недељама нити претходи. нити носљедује какав празник. Хоћемо ли пак, да те недеље тим именом назовемо с тога, што црква у те недеље чини спомен каквом важном догађају из живота свога: то и опет све недеље тим именом назвати не можемо, јер у четири недеље („предх и по коз= дкнженТи" — „предх н по проск-кфжТи") црква не чини спомена никаквом важном догађају из живота свога. Но не само, да те четири недеље' у том смислу таким именом звати не можемо, него ни осгалих пет недеља у таком смислу „празничним недељама" звати не можемо, јер у тих пет недеља (св. праотаца, св. отаца друга и прва нред Божић; св. богоотаца по Божићу; и св. отаца васионских сабора око 11. октобра и 16. јула) црква не чини сиомена каквим важним догаћајима, него слави спомен својих одличних, но н.у и њен живот заслужних људи; према томе би ми ових пет недеља зар пре „светитељским", него ли „празничним недељама" назвати могли, будући су

исте недеље прослави спомена извесних божјих угодника и светитеља одређене. Дакле тако назване „празничне недеље" не могу се ни у једном од два приведена смисла тим именом назвати. А да ли би се још, и у каквом би се новом, трећем смислу оне „празничним недељама" називати могле — не знам. Типик, кад дође у прилику, да говори о јеванђељу — тако названих — „празничних недеља" и оних других недеља — вели овако н. пр. „0\глТе прежде нед^кли предх коздки женТшх; И рлд-л нед^кли". Кад је дакле ово друго јеванђеље — јевапђеље недељи реда: то би зар јеванђел,е недељи „п\ндх коздкиже« нТшх" било: јеванђеље недељи изван реда, те бисмо зар наведене недеље могли назвати: изванредним недељама, т. ј. недеље, које нису У редуНо ја бар ни са овом мишљу не могу да се измирим, ни тога назива не могу да нрихватим. Све тако назване празничне недеље" ређају се у времену, које захвата онај низ недеља, који нам је познат под именом „недеље по Духовима". Прегледамо ли тај низ недеља нећемо наравпо у њему наћи тако названих „празничних недел.а". Па при свем том рекао бих, да ми побројане недеље у пуном и строгом смислу „изванредним недељама" звати не можемо, јер оне улазе у ред недеља по Духовима, и са тим се редом спајају, или ред продужују; па им је и место у том реду тачно означено. тако н. пр. недеља „предх коздкиженТел17," мора увек падати у ону редовну недељу, која је прва „предх коздкиженТелгА." Приметити је пак, да т. назване „празничне недеље" нису чврсто привезане за ову или ону редовну недељу, него надају час у редовну недељу по броју ранију, час каснију; тако н. пр. недеља „предх коздкиженТе/их" пада неке године у 1В-ту, а друге чак у 18-ту, редовну недељу. Но било како му драго, хтели ми побројане недеље у неком смислу назватп „изванреднима" или не хтели — навести ми је, да све означене недеље имају нешто заједничко, опште; и опет, да то, што је онште тим недел.ама, све остале недел>е немају. Ако би дакле хтели именоване недеље једним, оиштим именом назвати, онда би их, држим, најподесније и најправилније могли назвати по ономе, што је тим не-