Српски сион
СТР. 682.
„СРПСКИ сион.*
БР. 43.
ЧЛАНЦИ О ЗАБАВИШТИМА
најважнија упутства у погледу истих за општине и родитеље, а на име приправнице, учитељице и забавиље — са наставним градивом. По најбољим изворима написао Ив. М. Поповнћ, учитељ. (Наставак).
И мушки („чике") могу држати забавишта, па можда и с мешовитом (оба пола) децом; прихваћено јето, али до данас ретко се где остварује, чему је ваљда узрок „урођенија", већа нежност женскиња. — Можда би за то жене, односно матере понајбоље биле. Нри узимању забавиљине послушнице (помоћнице, помагачице) т. ј. дадиље, која у сваком забавишту мора бити, има се такође у главном на споменуте услове пазити, особито пак на оне, што се и од простијих женских захтевати могу. Међу њене прве задаће спада и велика пажња, кад малише воде пију. Пре свега нек је суд од најбољих за ту сврху, али нека се из њега не „сиса", него нек се у стакленице (чаше) сипа, а ове се имају свагда најчистије држати — већ и због заразе! 0 томе не треба випге ни говорити! . . . Дадиља не сме давати деци ни капи, док јој забавиља не дозволи; јер ова је увек са децом, па види и зна: је ли које уморно и угрејано или не? На то — као и на све остало — свагда имају обе најстрожије мотрити. Али као да је најудесније: привикавати малише, да код куће — пре него што пођу у забавиште, пију воде и све подмире, тиме ће се учити и подстрекавати на уредност, особито онда, ако и забавиља не буде никад за време наставе, па ни иначе у друштву са децом искала, да јој се донесе чаша воде, што може онда, кад би које дете хтело да пије — можда тек за то, да мало иде као пример навести, чиме ће од моћнога утецаја бити и тако ће га задржати. — Многи родитељи не ће ни дозволити, да им деца у школи пију, или бар не из општих оних стакленица. . . Ако је у месту и више ваљаних студенаца, нека се упита и замоли за савет лекар — можда баш отац ког детета из самог забавишта — са којег од тих да се носи за ниће у школу? Ово је врло важно, јер н. пр. она вода, што је за одрасле добра, не мора — рекао бих •— и за нејач такова бити. У гдекојим изворима и артеским кладенцима не
налази се растворена ваина (креча), а исто је, чини ми се, потребно за јачање и ширење костију, што је за малише од знатне користи. Иазимо на здравље своје деце ! Ваљано посуђе за воду добија се из творнице 2е11епп-а из Будимпеште (Ш^у-сНбГа-и^сга). Има га и са справом за филтровање. Нека се за дадиље бирају оне жене, које су уједно и матере, а ове нека свагда на уму имају, да су „туђа" деца дотичним родитељима исто тако на срцу, као што су и њима њихова! Велика опрезност препоручује се и у погледу „трахоме". Време наставе. Као год што се школа почиње у септембру, а свршује Концем јуна, тако је то већином и са забавиштем. Сем недеље и празника држи се и седмични одмор, за који је на'згоднији онај дан, кад је у месту .,пијаца", на име онда, ако деца морају иреко трга ићи, — старији пак тада мање доспевају, да децу у школу воде, јер обично иду на пазар. Неје ли тако, може се држати. кад се за најбоље нађе. Удесно је: средом и суботом после подне. Овако је — рекао бих — и у сомборском забавишту. У очи недеље матере мију своју дечицу, иа је неће онако мокру да пуштају, или јој рубље и хаљине перу, — закречавају, рибају и т. д., журећи се при томе, да бар теже послове до вечерња сврше, иа онда нема ко да одведе ни ону најм&њу. Од врло велике користи било би, да но селима и у јулу и августу, кад је пољска радња у највећем јеку, долазе деца у забавиште; али онда не за то, да уче, него само с тога, да су под надзором и да остану онде од јутра до вечери, кад би се већ ко од старијих са њиве вратио. За то се не би морала забавиља трудити, којој свакојако треба одмора, него само дадиља, а ради веће пажње могла би и она у то време помоћи имати. На овај