Српски сион

Б р . 43

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 683.

начин отклониле би се многе несреће, што се дешавају, кад су деда сама код куће остављена. Можда би с тога веома згодно било, да се одмор или распуст преко зиме држи, да се деца од многих болести сачувају, а онда и ратарска имају, ко ће их на дому пазити. Али се освртати морамо и на љуте врућине, у којима је такође опасности по те малишане. Где пак забавишта нема, тамо би могле то и учитељице чинити, односно њихове матере, сестре и т. д., за што би и лепо награђене биле.

доп Посве^еае првог српоког школског барјака у Крбави — у селу Мекињару. — Од како се Србин оважо населио, сваку стопу демЈБе освојио и крвљу својом натопио, није још овакова шта у Крбави до 1.ивио, као што се то у маленом селу крбавском Мекиљару зби дне 18. (30.) септембра о. г., па за то је вриједно то па јавност изнијети, да и шира публика о томе знаде, јер свечаност ове врсте првина је у свој Крбави, дакле чиж, који ће се у културној повјести крбавских Срба златним словима убиљежити. Свак' ће се жељно запитати — одкуд то и како? — Ево како: , Овдашњи Србин, родом из Мекињара, г. Вожо К. Клиска је тај родољуб, тај прпложник п зачетник тога, до сад још невиђеног и нечувеног у Крбави, светковања, с' којим тај врли Србин овјековјечи своје име, те остави код потомства себи благодарна спомена. — Зато је вриједно, да се која и о њему чује. — Садањи дакле ктитор, свршивши овђе основну школу, оде прије тридесет и више година у бјели свијет, — што 'но ријеч — трбувом за крувом — за срећом својом. Ступи у занат ковачки и будући веома даровит — испече га љуцки, али не угрија у њему огњишта, већ се крену даље по свијету, те се мало по мало лати разних радња по Далмацији, а по том пређе у Мађарску — у Ердељ и у Румуњску, ђе га судбина нонесе лијепом срећом тако, да својом умјећом, вриједноћом и раденошћу дође у такав одличан друштвен иоложај, да данас са својом С )'пругом веома угодно живити може, осигуравши своју ексистенцију. Па ипак, живећи толико изван свога завичаја, не заборави своје вјере прађедовске и своје св. правосл. матере цркве, већ показа и доказа, како Србин и у туђини зна и умије

Што се тиче трајања свакидашше наставе, знати ваља, да се исто пре подне започиње у 9 часова и држи се до 11, а после подне у 2 до 4. Ово је са свим довољно; јер ни у I. разр. основне школе нема више сахата, тек ако је овај за ,себе, онда је у јутру са пб часа — ради одмора у дворииггу и доцније појања — дуже. Али деца могу се скупљати и пред 8, но тада се до одређеног времена под надзором играју. Зими пак неће је ни бити тако рано. (Наотавиће се).

1 С И. своје аманете цјенити и штимати, јер недавно даде у сврху ноправка овдашње трошие цркве св. Ђурђа своту од стотину фор., — а сад опет дарова мјестној школи лијеп барјак у вриједности нреко 150 фор. — Жсти је барјак од црљене скупоцјене свиле, а на њему с' једне стране слика св. Саве, а с' друге св. Аранђела, као крсно име нашег мецене; барјак ките плава и бијела свилена лента, на нрвој натпис: „ Сама слога Србгта спасава", а на другој: „Уааомена Ђоже К. Клискесве троје у српској тробојној слици. Наручивши барјак, брзојавно је обавјестио мјестног пароха, да дне 18. септ. долази сам и да га доноси, што свак жељно ншчекиваше. Рано тога дана огласише звона уз пуцањ калуна (прангија), да ночиње св. литурђија и ма да вријеме бијаше кишовито и хладно, а по планинама снијег објелио врхове, ипак се силан свијет слегао с мјеста и са стране, да буде учесником тога свечаног чина. СлЈ г жба Вожја, којој присуствоваше чланови цркв. скупштине, цркв. и школ. одбора, а са Удбине г. г. Иле Чанковић, М. Омчикус и управитељ котарске области госп. Вилим Муха, — свечаноје одслужена. а на истој одговараше својим умилним гласом г. Н. Кукић из Загреба. По служби обављено је исто тако свечано освећење барјака, коме кумоваху познати родољуб из Коренице г. Да-не лл. БудисављевиЛСрбенда и гђца Мара ЧаиковиИ с Удбине. Сваком на лицу могаше се читати нека особнта радост и уживање, што се оиисати не да! По освећењу барјака поздрави сабране отац Јанко овим говором: „Радујем се, браћо мила, што сте дошли и што сге могли но милости Божјој доћи у овај скромни храм Божји, да се данас искрено Богу иомолите, да се