Српски сион

БР. 43

„ОРПСКИ СИОМ."

ОТР. 681.

У саму зору стиже лађа у Переју, к обали околине Гадаринске. Но и ту не могаше наћи Снаситељ жељена мира. Једва што изађе са ученицима на обалу, кад му потрчаше у сретање из каменитијех пећина гробнијех два несретника са духом нечистијем и бијесна. У старо доба не бјеше никаквијех завода или болниде за такве болеснике и побјешњеле људе, јер беху неприкладни за друштвени живот, гоњаху их просто из своје средине или се послуживаху против њих мјсрама, које бјеху, поред тога што не вођаху циљу, још и окрутне. Поред таквијех прилика могаху ти несретници, у случају да. бјеше болест неизљечива, наћи себи заклоништа тек у пећинама по каменитијем обронцима планинскијем,- каквијех има врло изобиљно у Палестини и у које сахрањиваху Јудеји своје мртве. Јасно је, да прљаво и дивље ртање тијех склоништа, и страхоте и привиђења, која су с њима неразлучно скопчана, могаху тек погоршавати болест и један између тијех несретника, који већ дуго боловаше, бјеше толико побјеснио, е не могаше нико изићи с њиме на крај. Покушавали су да га вежу, но кад би га напало бјеснило, показиваше он толику натприродну снагу, која се често опажа код таквијех душевнијех потреса, е му пође увијек за руком, да се отресе окова или да покида ланце. Напустише га сама с«би у пустијем и дивл>ијем гудурама, које јечаху дан и ноћ од његовијех дивљијех поклича и он луташе туда, огнасан и по се и ио друге, бјеснећи и пребијајући се од камена до камена. Други бјесомучник, јамачно слабије иодвржен бјеснилу, тек се показао са другом својијем, затијем се опет удаљио; но први пође смионо к Исусу Христу, и осјећајући, е је он Спаситељ и Избавитељ, који ће га ослободити од силе мрака, што га држаше, паде нред њ' и поклони му се. А затијем мољаше га као у име нечистијех духова са громкијем и уплашенијем вапа-јем, да га не мучи ирије времена. Милосрдни -Господ, желећи да ослободи несретника од тешкога ига мрачнијех сила, запита га, како му је име. Ћ Легеон" — одговори мјесто њега бјесовска сила, која поништи у њему сваку личну самосвијест. Присутност римске војске упознаде га, са тијем називом за количину, а како бјеше у њему, но увјерењу његову, шест хиљада злијех духова (ле-

геон има 6000 момака), то се он послужи у одговору своме том латинском ријечи, која бјеше добро позната свакоме Јудеју. Видећи да се примиче крај владе њихове над несретником, почеиге бјесови молити Христа, да им он, изгонећи их, дозволи да уђу у повелико крдо свиња, што иашаше ту на обали, које су држали Гадаринци, јер се можда налажаше недалеко какав римски легеон, а могуће и ради себе самијех, јер се нијесу становници у том удаљеном крају баш строго држали закона Мојсијева. Да очигледно нокаже бјесомучноме, е је издравио, услиша Спаситељ молбу њихову. „И изишавши духови, иечисши уђоше у свиње; и иавали крд с бријега у море: и пошоиише се у мору". Пастире уплаши тај необични догафај, те „ иобјегогие и јавише у граду и ио селима", а народ сЈатио се са свију страна, да .види необичног тог полазника, што дође у њихов од свију заборављени крај. Ту видјеше они, е се са бјесомучником, који натјериваше ужас на све, догодила чудновата промјена. Чудесни полазник излијечио га, и он бјеше миран као дијете. Нечија милостива рука врже плашт на његово голо и нрљаво тијело, а он сјеђаше крај ногу Христовијех, умно потпуно здрав. И видећи то ..уилашише се". Но нијесу се толико уплашили од таквог великог чуда, колико пгго им је усљед тог чуда била нанесена велика штета. Погибе им читаве двије хиљаде свиња, а како им бјеху милије свиње и од човјека и од свега онога, чему се могаху надати од божанственог дошљака, то замолише Христа без сваког зазора и једнодушно да иде из њихова краја. Христос учаше сам ученике своје, да не дају светиње псима и не бацају бисер пред свиње „да га не иогазе ногама својима и, обрнувши се, да их не расгсидају". За то одлучи да сместа остави тај негостољубиви крај, али да га не лшии сасвијем благовијести о насталом царству небеском, учини излпјеченога проповједником славе Божје у том крају. „ Иди куКи својој к својима, рече му Спаситељ, и кажи им шша ши Госиод учини, и како ше иомиЛова ". И на тај начин постаде бјесомучни Гадаринац првијем благовјесником царства Божја у том крају, који је познат нод именом Десетерограђа, и проповјед његову потврђиваше дивно чудо, које се догоди на њему самоме. ^ (Наставиће се).