Српски сион

ПР. 12

„СРПСКИ сион,-

Стр. 187.

своја света уста рече да ли је задовољап с пама. кад ии прву, а иекмоди остале ааповједи црквеие не ћемо да исиуљавамо ! Да ли би нас благосло.вио зато што не ћемо у цркву на молитву да долазимо, да ли би нас благословио зато што не ћемо да се причестимо, да јш би нам рекао оваковима какви смо да смо Бмнови, да ли би нам носвједочио, да вјера коју је Он у пароду својем утврдио кр г кпко ДћЦЖИТСЕ Вк скрд= цд^к к-крнагц) Му ндрода (Икос 4 у акатисгу св. Сави) и да међу иама живи церковк, коју Он кк скркскои згл\ли ккдро8зи (Ик. 5 у истом акатисту)?! Зацијело пе би иас могао благословити, иити нам одобрити, нити нам овакву свједоџбу дати. Јер вјера, коју је Он у срце народа својега усадио и Црква, коју је Он у срнској земљи подигао, опет је само в"кра Христокл и Дерковк Христокл (Икос 4. и 5 у спомен. акатисту), а та вјера и та Црква шпту послуншост Божјој и Црквеној заповиједи. Зато је Оп и градио храмове, јер је зпао да хришћани, православни Срби, треба у њих да долазе, зато је у земљи. отаџбине своје одвајао мјеста за домове Божје, у којима да се поји литурђиј а. зато је и сам служио литурђију и иа њој се причешћивао са народом својим, зато је између својих учепика поставио владике и свештенике, да они и даље то исто чине, зато је Он тријебио кукољ јеретички на њиви црквено-народној. Не, не. Није свети Сава створио њеку пову вјеру без икакве садржине, већ је ону са иебеском садржином, вјеру Христову, у народ свој ноиово унио. И није Он саздао њеку нову цркву . коју би сваки могао презрети кад год му је воља, већ је Он у народу својем утврдио Цркву Христову. коју сваки има да слуша. И иије Оп и Нзегов бабо трошио благо своје зато, да нанрави цркве за нас њеколико попова, већ зато да ми у њима свету литурђију служимо, а народ Његов да јача у вјери и побожности учешћем у њој. Није, није. И није нам постао просвјетитељ другим чиме, него науком Христовом И није нам светитељ зато што би нас можда од Хри ста одводио, већ зато што нас Црквом својом Христу приводи. Није сриско Пра-

вославије светосавско иишта друго, него што је и православно хришћапство, светим Савом на земљи српској подигнуто и утврђено. И ко хоће да је нотомак светога Саве, баштиник Његова духа и љубитељ Његових дјела, ко хоће Његова благослова, тај мора дјело ГБегово поштовати, науку ТБегову слушати, Цркву нравославну љубитиизановиједима ТБезиним нокоравати се. Дакле ни иа том иољу нема сноразума, пи на том пољу оправдап.а за оне, који истичући љубав своју за свето Праваславије не ће никако да врше оно, што то Правословије од иас захтијева Не може се на том пољу епоразума ни тражити, ие може се ту онравдања никаква ии наћи Православије, иа ни српско Православије светосавско не може се с овом браћом иаптом споразу мјети, нити та браћа могу у Иравоелавију наћи оправдања себи и својему ноступању. Јер и иравославије намти ријеч Господњу : ИЛ1'кАИ запов-кдн Л10А, и совлмдлаи и^х, тои естк / новаи Л1А (Јован 14, 21) Зар дакле треба држати заповијед Христову, ако хоћемо да останемо у љубави с 1Биме? Но да ли је и Црквепа запавијед Његова зановијед? Јест. Он истина није нигдје изрекао познате нама Црквене заповиједи, нити ихје редом набројио, нити нам је казао: ово чииите! Али ми треба да се сјетимо, да Оп Цркву толику љуби, да безувјетно иште послушност за Њу и непослушност спрам 1Бе ничим не може да оправда (Мат. 18, 17). Нијесу истина заповиједи црквеие од ријечи до ријечи онако заиисапе у светоме Писму, како их Црква предаје нама, ради нрегледности и лакшета намћења нашега, али оне су све потврђене ријечју св. Писма, а многе су баш узете са непосредног примјера Христова и поцрпепе из непосредне ријечи Његове. Или зар Христос није залазио у храм и гдје су га нашли кад се изгубио био (Лука 18, 10), није ли ревновао за молитву у храму (ЈГука 19, 46),. није ли туговао рад иереда у храму (Јован 2, 16. 17) пије ли залазио у њ да народ науком небеском просвјећује (Мат. 26, 55), није ли држао иразнике својега народа (Јован 2, 23), није лп иримјером својим пост осветио