Српски сион

С тр. 188.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 12

(Мат. 4, 2), није ли нам покајање наложио (Марко 1, 15,) није ли нам нричест оставио (Лука 22, 19 20) као залог истинског живота (Јован 6, 54), и нијесу ли Његови апостоли све то одржали и у Духу Његову и даље проширили налажући нам,да иринознамо оне који су међу нама свештеиици (I Солуњ. 5, 12. 13), да се клонимо јеретичког учења (Тит, 3, 10), да се молимо за поглаваре своје (I Тим. 2, 1-3) и пригодне молитве и постове да држимо (Дјела апост 12, 5) и т. д. ? А Христова и апостолска, у нас још и светосавска Црква света зар иије имала ирава ирописати иам за тачно држање и иснуњавање све те, на и друга још заповиједи?! То ће једва ко смјети норицати Но зашавши у област с-в. Писма норадоваће се она браћа наша, које се у уводу овога говора сјетисмо. Знам их, знам шта мисле и знам како умују Толико пута чули смо ми већ нрекор њихов што у храм идемо, јавио се Богу молимо, а не ћемо да увидимо да тијем баш против изричне заповиједи Христове радимо Ево их гдје се журе отварајући св Писмо и издалека већ показујући нам шести стих шесте главе у евапђелију св. Матеја, гдје пише: „ када се молиш у/уи у собичицу своју и зашворивши врата своја иомоли се Оцу својему ..Показују нам тај стих и коре нас што ми идемо у храм и бране се позиву нашем да и они с нама нду јер не ће да буду као лицемјефи, који се јавно Богу моле и са много ријечи Му се моле (Мат. 6, 5. 7), а паучивши још од туђина и погрдну ријеч ону КгисШхђеЈезег д »баЦУЈУ наи И Н'У, или је посрбе на веле да лижемо иконе! Они не раде као што радимо ми, иа зато и .јесу они од нас бољи и православни и Срби. Гле, још ће противиици тражбина Црквииих добити право на светоме Писму! Не бојте се. Питајте их, да ли су они Савини, кад тако говоре. Свети је Сава зар подизао храмове за лицсмјере, а не за нравославне Србе? И шта, зар је и св Сава био лицемјер?! Ко хоће да је члап свегосавске Цркве, тај не смије говорити оиако као што говоре ова браћа наша. Јер та црква научила је у великих хриш-

ћанских Отаца, примила је и свето држи ЕБихову пауку, да је Господ на овоме мјесту осудио хвалиса?бе фарисејско са молитвом , а не јавну молитву. Собичица та, или клијет, значи повученост у се и сабраност у души, из које је истјерана и сама номисао на то, да се молитвом пред свпјетом велича истјерана и врата за њом затворена Затвори се слободно и у мрачни нодрум и забрави на н.ему врата, па Отац твој ипак не ће милостиво примиги молитве твоје, ако си одлазећи тамо можда иснод ока мотрио, да ли те ко види и ако улазећи у тај подрум нијеси из душе изагпао сујету и врата за њом затворио. Тако је православна Црква на златна уста великога својега Златоуста мјесто ово протумачила. Тако и никако друкчије примила је то тумачење и светосавска иравославна Црква срнска Да црква овијем тумачењем није погријешила, све кад би Она иогријешити могла, свједочи нам увјерење иаше да Го спод који је Истина (Јован 14, 6) иије могао једно радити а друго говорити. Када би Ои па овоме мјесту осуђивао јавни молитвепи скуп. опда Оп не би био залазио у јавну богомољу (Мат. 26, 55) пе би ревиовао за уредпост у њој (Мат. 21, 12), не би у друштву са ученицима свршавао Тајну Вечеру (Мат. 26, 20), с њима заједио појао (Мат 29, 30), нити им обећавао Своје присуство када их год буде више скупљено (Мат. 18, 20), свједоче нам то и силии они нримјери из историје живота и рада св. апостола и првих хришћана, гдје их видимо како се усрдно иа јавну молитву екупљају, свједочи нам напошљетку још и то што се Фарисеј и митар из оне познате приче Христове моле у храму, а Христос није рекао, да је <Ј>арисеј ваљда зато осуђеп што је у храм ушао, па ии митар пије осуђеп и ако је у храму био, шта више он је задобио милост (Лука 18, 10 и даље). Није Богу нротиван наш молитвени скун, НЕ>ему је противцо сујетно хвалисање са молитвом, ма гдје се ми молили. И о краткоЛи оној ваља да смо на чисто, када се већ и то доводи у свезу са дугим нашим службама.