Српски сион

бр. 12

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 189.

Вели до душе у српском преводу седмога стиха споменуте главе Матејева еван1,елиј;|: кад се молите, не говорите много. Но није тако речено у грчкој матици, него је тамо речено тако да би се ернеки могло рећи: не говорите (управо: не брбл/ајте) оно што е непотребно ! Тијем је осуђена Фарисејска молитва са етране начина и садржит њезине Није осуђено дуго мољеље, него је осуђена несмишљеност молитве, којом се ишло на то, да се од Бога што више и што различитије измоли Није Господ рекао: не држите руку својих уздигпутих к небу дотле док вам пе клону, као што су клонуле Мојсијеве опда кад су их морали придржавати Арон и Ор (П. Мојс, 17. 12), не ванијте ополико Оцу колико .је вапио Давид у својим нсалмима. Није то рекао, већ је рекао: не молите се као што се моле Фариееји! Н да је Њему противна усрдпа и дуга молитва, не би се Оп сам толико молио. да Му удари крвави зној (Лука 22, 44). И да је Оп оеу1 )Ивао дугу молитву, не би ученицима говорио: сшражите и молите се, јер за н.еколико тек секунада у молитви ироведепих не биих вал.да сан свладао (Мат. 26, 41 и да.:ве); не би ни аностол говорио нам: молише се оез иресшанЈШ (I Солуњ 5, 3 7р кад би Госноду и подуља еамо молитва иротивна била! Не треба ггак заборавити ни то, да молитве наше у храму и не могу бити сасвијем кратке, јер то нијесу само молитве, већ и наочигледно иј »естављање или великих дјела Божјих у свијету, или земаљског живота. рада, етрадања, смрти, васкрсења и вазнесе,"1,а Снаситељева. Нли Црква можда зло ради, што нам све то пред очи изпоси?! Или би ее то еве дало много краће нреставити ? . . . . Уостадом, хајде ерачунај колико еахата имаш у седмици, колико ли у мјесецу, а колико у цијелој години, па онда срачунај колико их Црква иште од тебе за службу Богу. И кад то срачуиаш, онда ми реци, да ли ти је Црква много закинула од опога времена што теби треба, — о опоме што проведеш у непотребном одмору и беспослици да те и не нитам! Да, рачунај и срачунавај! Можда ће се љубав та твоја раз-

глашена застидјети иред рачунима тим. И ругају нам се још да гриземо крет и иконе да лижемо. А кажу да су православни Срби и уздишу зби.ва за пепелом Савипим и еиомињу често ћивот Лазарев! 0 Боже, немој им то у рачуп узетп и немој да у болу душе своје изгризу језике своје (Апокал. 16,'10)! . . . Не, нијесу они који тако говоре и раде, тако мудрују и тако се изговарају чеда Савипа духа. Чеда су то у главпом духа Волтерова. То је њихов учите.в и иросвјетител>, који их учи да је Савииа вјера и п.егова Црква једино још за чпзмаре и кројаче'\ а како су и ови од Волтерова времепа знатпо се модерној интелигенцији иримакли, то је вјера и Црква још само за иашег неуког сел.ака, док и н.ега модерна иросвјета својом школом неистргне из крила Цркве! По држању њихову можете их познати Опи су већ ту да се ухвате под руку са онима, који мозгају о томе од којег ће Савипа храма направити магазин, који ће иретворити у нарпи млип, а који у иивару, гостноницу и сличпо. И кад су већ такви, онда има;у нрав(> јито о томе нремшпл.ају, јер и пгга ће те велике прострапе зграде, ако ће вазда да буду нразне ! Но ето их гдје вичу: зар ви из Цркве емијете нас тако вријеђати, сумљичити и за отпадпике пас проглашавати, док год вам чисто и јасно говоримо, да јесмо православни и да хоћемо такви да останемо ? ! Не, браћо, не, ми не желимо да вас увриједимо, Ми само жалимо да пијесте с нама. Мн вас молимо и нреклип.емо да се вратите к пама, пе к нама, већ к Опоме, који у овом стану борави. к Ономе чији је ово дом (Мат. 21.13) Јест, Он је свуда, али овдјс му је пајмилнје станиште (Псал. 10.3). Заволите и ви благољепност дома ГБегова (Псал. 25,8), обрадујте се и ви кад вас зовне глас да у дом ТБегов иођете (Псал. 121,1)! Овд е Га јавно, иред људима, пред браћом исповједите Псал. 115,5. Мат. 10,32). Овдје се с ГБиме сједините видл.иво, јер на другом мјесту не принос-и се бескрвна - жртва, инти се можете причестити Причешћу другом осим оне, која се у храму ГБегову освећује, Не варајте се, браћо! Нема Цркве без