Српски сион

Б р . 23.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 377.

којим се влада. Њихова покорност папи мора бити потпуна и безусловна. Покоравајући се папи, као глави цркве, као оцу и учитељу свију хришћана, верни морају бити проникнути мишљу, да је и односно веровања. папа за њих мерило истине, да за њих нема друге норме веровања осим те, коју установљује папа. Као једини и искључиви орган, црквене непогрегаивости, папа, тако рећи, ваплоћује у себи разум цркве и, одређујући догмате, благочашћа, мисли за сву цркву, за све верне, којима само иреостаје, да у себе уселе ум панин. То су гледиште панисте подржавале и у пређашња времена. Са јаснијим и систематичнијим суђењем о тој теми сретамо се већ код Белармина, по чијем мишљењу црква и мора примити оно, Цшто папи буде угодно, да препише цркви као р догмат; не мислећи, ни уколико не расуђујући. црква мора тврдо веровати у то, да је све, чему учи папа безусловно добро, а што он забрањује, безусловно неваљало и штетно. У својим захт^вима од верних, да би свој разум оковали у послушност према папи, Белармин иде тако далеко, да их чак обвезује, да угасе и истребе у себи сваку разлику између доброга и злога Ево његових речп : 81 аи1ет рара еггаге(; ргаесЈр1ел(1о уШа, уе! ргоћ1ћепс1о У1г<;111е8, 1епеге{ш - есс1е§1а сгес!еге уШа е8«е ћопа е1 У1г1и(;е8 та1а: Ш81 уе11е(: сои^га сопбсЈепИат рессаге. 1 Верни тим начелима, језујити их унеше у своје статуте, обукавши их овде у В Р Л0 просту формулу: 1и Деђеа евве тас1пиа 1п тап11)118 ргаеровШ 1ш, иоп ро1е8 ћаћеге уоћтШет 8иат, гаНопет, VIт. Прн том језујитскп статути, одрећујући особине врлине послушности, појму оће(Непиа придају епптет саеса и опажају, да оћесИепИа с1е1)е1 е88е 81пе т^егго&аНопе. 2 А у епоси 1 ВеПагт. Бе готап. РопИбс. 4, 5. Рап8. 1643. р. 456. Јапиз. Оег Рара1 тапЛ Дав СопсП. Ке^р/л^. 1.869. 88. 414. 415. 2 Протојереј А. Лебеђев. 0 главенстку папином, стр. 52. Петроград 1887 Ма да се овде п но говорп о папи, али то што се захтева од чланова језујитског реда чипи тек делимичну примену у животу опћег принципа о неопходности, да се сви верни повинују и покоравају папи. То, чиме је обвезан свакд језујита своме најближем началнику, мора се признати за опћу обавезу свих хришћана у одношају нрема папи. Исто тако као што је схваћена идеја послушности у статуту језујитског реда, има се она схватити и у опћем хришћанском вероучељу као дужност верних да се покоравају папи. Основан за заштиту и службу напству, језујитски ред ставља у основу и појединпх прописа свога статута принцип преданостп н покорностп апостол-

Пија IX, — када је ултрамонтанство нреживело неколико момената крајњег узбуђења, скопчаних то с публикацијом догаата 1ттаси1а1;а сопсерМо, то с издањем силабуса, то с радом ватиканског сабора, то с борбом за светску власт, — питање о главенству панином у верским стварима стекло је одлучно господствујући положај у католицизму и његово се решење чврсто управљало на то, да се утврди у умовима верних мисао о неопходности угушити у себи свакп корак ка свесном задубљењу у догмате благочашћа и помирити се с пасивним потчињењем своје мисли, осећаја и савести папском авторитету, тако рећи — живети папиним умом и гледати на ствари његовим очима, поверавајући своје веровање декретима и одредбама апостолског престола у Риму, гледајући на те декрете и одредбе, као на обавезну за нас норму веровања и једини критеријум за оцену сваке истине. Стћа СаМоНса је у развијању тога гледишта ударила особитим правцем. „Није довољно, — писало се ту 1876. г. кад на све стране искрснуше разна тумачења и претноставке о сазиву васељенског сабора у Ватикану и његовој задаћи, — није довољно, да народ само зна, да је паиа глава цркве и епископа, треба, народ и да разуме, да његова ирава вера, да његов прави религијозни живот истиче од пане". 1 Карактеришући те доктрине, протојереј А. Лебеђев вели: „У католика нема истините вере у Христа и не може бити; назори његове вере су обраћени на нану, као на Христова намесника; њиме су задржани и на њему заустављени. . . . Свака се истина познаје и стиче не унутрашњим вереким напором, не упутрашњим подвигом, него спољашњим начином, тако рећи, ударом папског нечата. .. . На тај начин вера у Христа не може бити централна врлина католика, — њено је место заузела врлина специјално лашинског карактера, а то је ромска тслушносш. Папа је непогрешиво правило вере; треба примати све, чему он учи, на што обвезује да се верује, што издаје за догмат". 2 Погрешно би било мислити, да та опаска руског богослова чини ток ском престолу. Као сврху развића тога црпнципа у својим правилима н у својој практици језујити су имали у виду дати свима вернима образац равумсвања и испуњавања својих обавеза у одношају према ирвосвештеницима Рима. 1 Јапиз. 1)ег Рарб! ипД (1а» Соп7л1. Не1р21§. 1869. 8. 40. 2 Протојереј А. Лебеђев. О главенству пацином, стр. 48. 50. Петроград. 1887.