Српски сион

Стр. 378

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 23.

нолемичку п-ретпоставку, уирављену у истнни не да оировргне католичку доктрину, него да је изопачи. Богослови католицизма коментаришу учење римске цркве о нокорности свих верних врховном авторитету паиином у сасвим истом смислу, и чине баш исте закл.учке. У својој књижици о паиској неногрошивости 8с1пш1г вели: „Црквастојитиме, што јој је Сиаситељ дао главу, којој су свн чланови њени у нисходном иоретку обвезани неносредном и носредном нослушношћу. Дакле с врха трема доле је само мраво, а од доле ирема врху само обавезе". 3 (Наетавићс ее). 3 ШЛеш, стр. 51. „Балкан", његово јединетво и братска елога. У Загребу је ономад изашла иа штампе прва свеска нре два месеца наговештеног „Балкана". Штампана је засебно латиницом, а засебно и ћирилицом. И&дао ју је „уз судјеловање многих пријатеља сједнњења цркава", Др Александер пл. БрешИенски. Остале свеске излазиће тако исто латипи цом н ћирилнцом „на становито вријеме"; снгурно, кад издаваоци пронађуза нотребпо. Новчани услови томе сметатп пеће никад. За то нам јамче средства, којима може располагати „опуновлашћени аиостолски комисар", који је именоваи но напи Лаву ХШ у особи надбискупа врхобосанског, пресветлог 1\ Јосифа Шшадлера, који је такођер један међу издаваоцима „Балкапа", управо нокретач, покровитељ и инспиратор н.сгов. Садржај прве свеске ,.Балкана", овај је: 1. задаћа „Балкана" од Др. Брешћеиског; 2. Јосиф , надбискун врхобосански и апосТолски комисар, Србима: браћи од пас растављеној, братски поздрав; 3. Источни обреди и света столица, од Лектора; 4. Лав паиа ХШ и Антим натријарх цариградски од Др Бопавентура; 5. Л утна цртица (Једииство старих литургија) од — ?; 6. Устројство цркве Иеусове за прва два вијека, од Др. Вонавентура; 7. Преглед источне цркве у Аустроугарској мопархији, од — ?; 8. Дрквени обреди и кршћански обичаји, од Матеја Пајића; 9. Аутоиомија срнско-нравославне цркве у Хрватској и Угарској.

Као што видимо. све леии и невини наслови; па и примамљиви за православие, а особито православпе Србе, којима је „Балкан" непосредно баш и намењен. Биће, можда, прилике да унознамо наше читаоце са подекојим деловима тога „комисарског" „Балкана", са њиховом „стварпом, објективиом", истинском вредиости, одпосно тендепцијом. Овом прцликом бацићемо општи једап ноглед на појаву тога „Балкаиа", на његов задатак и смер, у колико су ови изражени и нритајепи у првом и другом делу прве му евееке. Изласку те свеске нретходили су иаговештаји, да ће се нокренути лист , Ва1кап", који да „разгријева својом љубављу цео хрватски епископат", а који да ће имати, „да уравна пут приближењу источне цркве западној и да отклони све сметње које иријече то приближење". Све то није пас изнеиадило. Знали смо пре тога, да је надбискуи врхобосански, пресветли г. Штадлер именован од иане Лава ХШ „апостолским комисаром", а то ће рећи, да му је предапа у руководство иропаганда римска за унију, односно, за римски папизам мећу јужним иравославним Славенима, парочито Србима. Знали смо, да је данашњем нани римском Лаву XIII једна од пајслађих заносних мисли мисао сједињења источних цркава са „римском столицом", и да ои „озСиљно мисли о том, да што нре сједини све кршћане у једној правој и католичкој цркви Исусовој", те да ће и његов „комисар" имати поверен.е панипо да оправда што јачом и живљом акцијом на оетварењу иаииних слатких жеља и миљених снова о томе сједињењу. Знали смо, да је наиа Лав ХШ у 7. (19.) марта о. г. изданом нисму то1и ргоргЈо, које се по властитој његовој изјави има сматрати као додатак његове конпггитуције Опеп1а1шз, изразио жел.у своју, „да се што више рашири католичка штамна, на с тога саветовао, да се уетроје за то одговарајуће новине и иеријодични часописи, а ои сам да ће нружати преко својих делегата нрипомоћи, како би се његове паредбе могле у дело привести". Знали смо ми иресветлог г. надбискуиа Штадлера н пре његова „комисарства", још од оног