Српски сион

Б р . 82

дСРИСКИ СИОН."

С тр . 529.

сабрати велико богатство и препунити своје ормане златном и свиленом материјом, слоновом копЉу, израдама из скупоцених метала, мирисима из Азије, и кад их буде за велику цену препродавао у Риму, тада ће се они заносити њим, увијаће се око њега и свакога дана ће код ногу његових палити неколико зрна тамјана, које ће красти од свога Јехове. И, задовол^ан својим охолим и богатства жедним сањаријама, .Јуда је на читавом путу одговарао дрским погледпма на презриву радозналост обичних нолазника синагоге, књижника и фарисеја, који су из даље ноказивали на њега прстима, а р близа се брижљиво уклањали од њега, као од човека оскврњеног. Он убрза кораке, нривучен жагором огромне гомиле људи, и наједанпут се, нри савитку у другу улицу, нађе пред страховитим призором. Успламтела од беса, светина навалила на зидове од дворца Пилатова: беше то талог Јерусалима и Јудеје, лопови поткупљене убијце, јавне женске, клетвопреступници, они, што ираве лажне новце, разбојници, сишли с гора, човекоубијце и сваковрсни злочинци, што су испузили из својих ложа. Сви су они ужагренпх очнју пружали руке игемону и дерали се: „Вараву, Вараву! . . дај нам Вараву?" На средини галерије с тешким стубовима од порфира, окружен својим часницима и свештеничким кнезовима, стојао је Пилат, гологлав и умотан у белу тогу, и добацивао светини речи, које Јуда није могао чути. И сваки пут када је римски власник отварао уста, крици тог гнусног гада бивали су јачи: „Вараву, Вараву!" Јуда се прогура у гомнлу. Неке пријатељске личности му се поклонише, он је оггазио, како га ноздрављају убијце и видео је осмехе блудница. Када се довукао до предњих редова, до самих сгепеница дворских, осети, како га захвата са свих страна читава бура беса и јарости; из хиљаду уста јекну поново ужасна цика: „Распни, распни Га!" Иилат, тужан и брижан, врати се заједно са свитом удворану. Али један млади стотнпк, гледећи на гомилу, осгаде између два стуба на галерији. У његовој јо близини стари наставник Закона, нлеменитог израза на лицу, гровничаво превртао и с необичним страшљивим осећајем прелетао но страницама књиге великих пророка.

Бес народа се постепено утишао: он је са страхом осећао, да се злочиначко дело свршава, унутри у згради. Одједном свештеник, опазивши аностола у црвеној кабаници, рече неколико речп стотнику на, ухо, који иогледа на Искаријота и, учинивши нокрет гађења, брзо се удаљи. Тада се масивна врата, окована бронзаним полугама, отворише полако, свечано. Пилат опет уђе међу иорфирне стубове. Мртва тишина завлада на улици. Усред тужне полусветлости у притвору, корачао је Исус према народу Божјем, посрћући и подржаван од два војнпка; на глави му трнов венац, у руци му трска и на грудима му врпцом нривезан комад пурпура. Ван себе, нема светина унила се погледима у ту крваву појаву. Јуда се сав збунио и окрену се на другу страну. Пилат се нагну напред и руком, на којој је блистао прстен, што му је служио као нечат за заповести 'Весареве, показа на Назарећанима и звучним гласом викну: „Ево човека!'' И опет још жешће и гневније, разлегну се страховита дрека светине: „Распни, распни Га!" Неколико жена ударише у плач, кад међутим један бесан, ухватив рукама статуу Тиверијеву, викну: „Тешко Њему! Тешко Јерусалиму! 'Гешко Богу! Тешко мени!" Стотник који је ишао пред стражом игемоновом, с испруженим копљем напред, грубо раздвоји светину и очисти пут за тужни иоход. И ношто се Јуда повукао у средину својих суседа, да се не би сусрео са иогледом Исусовим, часник га снажно удари но плећима балчаком свога мача, п викну: „Шта ћеш ти овде? Да увредиш несрећног јудејског Пророка, или да оскврниш својим присуством величину Рима? Наши се бо гови гаде издајица. Одлази пгго пре, и што је могуће даље и тражи пустињу, где ћеш ге моћи сакритп са, сво.јом срамотом!" ❖ . * •Туда је био повучен гомилом. која је нагрнула за римском стражом. Али многи од тих људи, који тек што су захтевалн Вараву, погађаху речи, што их изрече стотник. Јуда је