Српски сион

Стр. 40.

СРПСКИ СИОН."

Б р. 3.

не хтијући зар „пл-кн^кти оулЈх скои кх по« к-крћГ (умовање своје подврћи заповиједи вјере). говоре: могу се ја молити и код куће, не треба ићи за то у пркву. „Вараш се друже," одговара на то св. Јован Златоусти. „Истина је, да се и код куће молити можеш, ну знај, да не онако, као у цркви, ђе у друштву браће своје, осјећаш јединство духа, јединство вјере и љубави и наде христијанске. Молитва, која долази из тога и таквога јединства, молитва свију, здружена са молитвом Божјега слуге„. узноси се снажније и живље пред престол Оца небеснога." Како и за што, да нам.није мило и угодно долазити у храм Божји, кад треба да знамо, да је он најближа нам школа, у којој се поучава у светој нам вјери православној. Не може сваки од нас, да код куће своје изучава истине вјечне и непромјењљиве, правила побожности и доброга живота вјере Христове, нити се у опће може проучавати дух Православне иауке о вјери без руководства и надзора цркве православне, јер је једино Њој и ником другом на свијету, повјерена с више дужност учења, а с тим и право непогрешивога тумачења истина вјере и благочестија. Како, дакле, љубљени моји, да нам није и мило и угодно долазити у храм Божји, кад као православни само у Цркви својој и од Ње једине, можемо чути „глаголк, нс^одацјш из оустх Пожш^х", како као бистри поточић струји врело благодатне воде, „текбцнА вх жнкотх к^кчикш" (која тече у живот вјечни) (Јов. 4, 14)., „н ацн кто жлждетх, да прУидетх н пптх" (Јов. 7, 37) (и ако је ко жедаи, нека дође и пије). Ту, само у Цркви својој и од Н>е једино, можемо и треба да учимо науку вјере своје, да пе будемо у рођено.ј кући нркве своје, страни и нришелци, поводећи се за сваким туђе науке и поуке вјетром преласним. Па кад све, што нам казује црква православна, помно сложимо дубоко у срце своје, онда ће нестати вертепског мрака из душе наше, јер ће се засјати ск^ктилникх ногамх и ск-ктх сте* З/Л/их (пс. 116 108) нашим. Љубазни моји! И ако ће то, што сноменусмо, казивати о љубави нашој према

Богу, знајте, да ће цијена тој љубави знатно одскочити, будемо ли се ми међу собом пазили и љубили. Без љубави нрема ближњем, нема ни љубави према Богу (1. Јоан. 4 2), нити ту користи ии пророштва ни чудотворства дар (1 кор. 13, 2). А ђе се проповиједа, љубљени моји, љубав према ближњем, него у цркви и у храму светом ? Па и за то треба да нам је угодпо и мило долазити у дом Божји, у кућу љубави братске. Већ на прагу дома Божјега, као да спада с нас шаренило п разноликост свјетске одјеће, и ми преобучени у свијетлу одежду правде Божје, улазимо у дом Очев, као дјеца, коју Он једнако милује и љуби ; ништа нас више ие дијели, ни разлика у звању и достојанству, узрасту и стању, сви ми, без разлике те, припадамо ко Христу, пјевајући му: аљшлКЈа"; пјесму славословља и благодарности Господу, — Који нас обасипље лшлостТк> и федроталш А у заједничкој просби износимо пред Љубави Његовом и онће и посебне скоркм и н8ждм" (шкрби и невоље) своје и кси № единаги* ^л^ква причацуаелкл и из једне те исте чаше кријепимо душу своју за иут у живот вјечни. Има ли, игдје, нод небом, друго које мјесто, на ком се, као у пркви Христовој, а у храму молитвеном, живље и снажније у срне уцијепити може наука и науке те истина: да смо сви ми дјеца једпога Оца небеснога и да смо сви — едно т -кло (1. кор. 10, 17) и да смо, као браћа, дужни „дрбгх Др8га лкжитн, гакож* козл10килх естћ насх Вогх (1 Јоан. 4, 11), а храм Божји био је свагда живом школом љубави према ближњем; главним прибјежиштем и уточиштем страдалника и иатника ! Па ако нам, љубљени моји, ие с.вијетли ни савијест, ни спољашња нрирода Божја, па ако при том не слушамо нити изучавамо откривене науке, Ријечи Божје, ни код кућа ни у цркви (храму Божјем), зар тим душа, без свјетлости знања тога, није слична вертепу, у ком влада страшна помрчина — непријатно поноћно мртвило ? У вертепу пак не чујеш ријечи људске ; тек подмукло рикање дивљачи прекида гробпу тишину пустоши те. Па тако је и кеђу нама