Српски сион

Бр. 3. „СРПСКИ СИОН/ 1 С тр . 41

често, да не чујеш ријечи озбиљне и разумне, живе и достојне човјека, тог образа и подобе Божје! Колшсо се просне ријечи пустих, безумних, нипггавијех? Колико се тога избаци, што каља туђе име, образ, јпто је врсно, да подреже крила тићу полетарцу, да убије здрав дух и раструје срце једро? Колико их је измишљенијех, да се погоди у живац туђи, да се раскопа и распе огњишге недужнога сабрата, огњиште мира и среће домаће? Зар се, заблуђела браћо. не сјећате, да ћете: „за ксако слоко прдздиог', морати дати „слоко кх джк с8днк1и" (Мат. 12, 36). 0, браћо моја! сађимо чешће у мрачне просторије душе иаше, разгледајмо добро, како је дивље и сурово срце наше, и да Бог да, да осјетимо како је тешко, како је горко, живити без Бога, па да зажелимо у молитви, да нам изведе, Господк, из теЛ1ницк1 д8пј8 наш8! Па као што је великим подвижницима нрте нс к-к достоинх вјсх /и"|'рх, да тако и нама грешницима, Господ наш, ко кертсп-к родиккшсА и ко гасле^х козлегш нашегц) рлди спдсјнја , услиша вапаје наше и сађе под смиреии кров душа нашијех и свјетлошћу Лица Својега разждене тмину душе, и тако из мрачнога вертепа учини достојним обиталиштем својим небом. Н(ко — кертспж! Просвијетли, Господе, и очисти сиротињски вертеп душе наше и дај да буде дунта наша небесно обиталиште Твоје! Христос се роди! љубљени моји! Ваш У Плашком, на дан св. оца Николаја 1896. г. У Христу смирени горе иоменути Еиискои Ж Т % а и л х

Р е ч коју је говорио Јован Живановић ироФесор о св. Сави 14 јан ^ара 1897 у дворници српске православне вел. гимназије у Карловцима. Ђаша Свешосши! Многошшована готодо! Данас нам је радостан дан првога просветитеља српскога, светитеља Саве, првога У свима струкама књижевника српскога,

светитеља Саве, првога архиепископа срнског и утемељитеља јерархије српске светитеља Саве, највећега поред оца својега државника српскога, светитеља Саве, зато се и разлеже данас по свима крајевима српскога народа радосна песма. Ускликнимо с љубављу светитељу Сави. Зато сам и ја данас изашао пред вас —■ мно гоштована господо! — да кажем неколико речи у славу нашега првога просветитеља, светитеља Саве, који је први ударио на срнској земљи све ступове, на којима се подиже просвета једнога народа. Ја несам данас ништа могао ленше изабрати да вам говорим него да вам нешто изнесем из живота трудољубиве и неуморне пчелице, чију је трудољубивост у раду имао св. Сава увек пред очима, јер као што иеууморна пчела не зна ни за какве насладе ни уживања, него јој је једно једито уживање и наслада у неуморном раду и труду, тако се и св. Сава одрекао свих уживања и свих наслада светских, па му је једино — као оно у пчелице — било уживање у неуморном раду и труду око подизања оних ступова, на којима се нодиже просвета срнскога народа. Моја је намера да у овом својем говору покажем и од каквога је благотворног утецаја забављање с природом, позпавање пчеле и рада око ње на морални развитак и напредак омладине наше. Класични филолози говоре и пишу како је њихова наука од неисказанога утецаја на облагорођавање срца, душе и ума младежи наше. Кад се класична Филологија схвати онако, као што треба, онда њихови браничи заиста и имају право, јер она учи ттас како ћемо познати живот и дух народа грчкога и римског. А заиста нема ништа лепше. нема ништа узвишеније него што нам показују нримери из живота грчкога и римскога народа. У делима грчкога и римскога народа наћи ће младић неисцрпни извор, који ће му крецити и снажити душу и срце његово. Ту ће наћи узвишених примера како се за отаџбипу слатко умире, како се цени пријатељство, унознаће се са савршеним умотворипама њиховим и т. д. и без сваке сумње дела грчкога и римскога народа пружају нам примере дивне за сна-