Српски сион

Бр 9

„СРПСКИСИОН".

С тр . 143.

неожењених клирнка; а временом еу и на истоку и на западу односно тог питања донета одређена правила, која су различна од апостолског и несугласна међу собом. Римска је црква, више из практичких, него ли наравствених побуда, постепено увела безбрачност клирика (елвирски сабор, блаж. Јероним, Сириције. Инокентије I.). А источна је црква у У1—"VII. веку обвезала безбрачношћу једине енископе. 26. правило апост. забрањује клирицима, осим чатаца и појача, ступати у брак после примања свештеничког сана; али анкирски сабор 10-тим правилом допушта помесни изузетак од њега за ђаконе. Односно броја бракова за световњаке — источна је црква осуђивала поновне бракове и с разним ограничењима (епитимијама) је допуштала само три брака, (Ориген, 1. ирав. лаодик. сабора, АмФилохије Иконијски, Василије Велики, а западна се црква односила према таковим браковима списходљиво и допуштала је не само други и трећи брак, него и четврти, пети и шесги (Тертулијан, Фулгенције, Августин, Иларије Пуатјерски, Амврозије Милански, блаж. Јероним). У дубокој старини постило се преко недеље средом и петком (Климент Алекс , Ориген, Тертулијан, ЕпиФаније Киаарски, Устаиове Апост. књига V, гл. 15), који је пост и касније задржала источна црква; али западна је (око IV. в ) место поста у среду увела пост у суботу (елвирског сабора прав. 25, Иноћентије I) Још од првога века је постојала у пркви велика разлика у погледу броја недеља носта „четрдесетнице". У једним црквама је трајао (према Установама Аност.) седам недеља, а у тај број није улазила страсна седмица; такове су цркве: антијохијска (по сведочанству Анастасија Антијохијског, цариградска и неке друге источне. А у црквама: александијској (пасхална посланица Те ОФила Алекс.) и јерусалимској (18. оглас. слово Кирила Јерусалимског), исто тако у римској и другим западним црквама (Лав Велики, Григорије П.) четрдесетница се, заједно са сграсном седмицом, састојала једва из шест недеља. У нрвим двема црквама је у УП. в. била придодана још једна

недеља, а у последњима, по наредби Григорија Великог, 4 дана (од среде седме недеље предпасхалне — то је сари! 1ешпп). (Наставиће се.) Српека православна црква ев. Ђурђа у Вараждину Написао У1азар Богдановић парох вараждинско-вел. кањишки. (Наставак.) VII. Оиис цркве. Испричавши, што смо могли исцрпљивије, акт освећења цркве, преоетаје нам, да коју речемо о самој цркви. Црква лежи на југоисточном делу такозваног „Банског трга". С југа граничи с кућом, где је смештен градски баждарскп уред (Е1сћат1), а с истока кућа или боље рећи двориште и стаје чивутина Да.јча. Више би додушз ириличило, кад би била подигнута на југозападном делу истог трга н. пр. уз кућу или башту Клеменчићеву, јер јој на овом месту, где је, баш чело олтара нротиче отворен канал, што је мало неестетично за светињу, каква јест и каква треба да буде црква. И с другог разлога било би приличније, да је црква на западној страни сагра!јена, јнр је у непосредној близини њеној од заманде градом одређено место за циркусе, менажерије, и разне комедије и др. Ал' сад је доцкан о том говорити, кад то није узето у обзир у сво.је време. У оно време били су Вараждински Срби задовољни, да ма где добију бесплатан комад земље за своју богомољу! Темељ цркве је каменит, а горњи део од печене цигље. Кров покрит црепом. Изнутра је бело окречена. Улази се у њу са запада преко три камените степенице кроз једина велика двокрилна дрвена — врата. Прозора је на њој свега иет: један велики на олтару, два двострука — каменитим стубом раздељена — у мушкој препрати са сваке стране но јеједан, и са прочеља су два мања у облику крста, којима је цео корош а кроз то и цела црква и предоста осветљена. Изнутра је црква дуга 14 б0 , широка 7 30 , а, до свода висока 9 метара, с ноља иак с прочеља од земље до врх звоника је висока 22 75 м. Простора је у њој за 230 — 250 душа. Засебног темеља за звоник нема, но је малени звоничић изидан