Српски сион

Б Р . 24.

„СРПСКИ СИО Н."

(, л тр. 3^5.

на, другом крају" (18.—19.); та два херувима имали су „бити лицем окденутп један другом и раширити крила у вис, да заклањају крилима заклопац" (20.) И кад се Бог буде јављао синовима Израиљевима, састајао са Мојсијем и разговарао с њиме — јављаће се састајаће се и разговарати са Мојсијем баш у тој „светињи" у „шатору" том, и то над ковчегом „озго са заклопца између два херувима" (22). — Но не само да херувими беху начињени на заклоицу ковчега завета, него и на завесама шатора, којих беше на броју десет, беху извесни херувими, да како, многи. (26., 1.) Исто тако беху извесни херувими и на завеси, која је делила у шатору „светињу од светиње над светињама", у којој беше „ковчег од сведочанства". (31. и 33.). Па како је Бог Мојсију заповедио, тако је Мојсије све и направио односно по вештим људима направити дао. А кад је све то зготовљено и освећено било, Бог се доиста јављао и разговарао са Мојсијем и овоме наредбе издавао „из шатора од састанка" (III. Мој. 1., 1.—IV. Мој. 12., 4.) „Шатор од састанка" са „ковчегом од сведочанства" беше ирва и једина „светиња" изабранога народа; и то светиња покретна, коју је народ са собом носио, куд год је ходио. И тако је то било све док Соломон не сазида „дом Госиоду" (I. Цар. 6., 1.) И у Соломоновом храму у „светињи над светињама" беху два велика златна херувпма (23.), а и све зидове дому у наоколо искити (Соломон) „разнијем херувимима" (29 ); иа и на двокрилним вратима, како оннма, која водише . у светињу над светињама", тако и онима, која водише у цркву беху „изрезани херувими" (31.-32. и ЗЗ'—35.) Као што видимо, „светпња" старозаветна, и то како она покретна, „шатор од састанка", тако и она стална, зидани храм Соломонов, беху исиуњени иконама, сликама херувима, или од дрвета начинењима, или у дрвету изрезанима, или на платну извезенима. Преко 400 година ностојао је храм Соломонов, а тада Навуходоносор, цар Вавилонски, освоји Јерусалим, и однесе све благо дома Госнодњега... и полупа све судове златне, које бјеше начинио Соломун, цар Израиљев, за цркву Гесподњу.. (П. Цар. 24, 13.), а после неког времена „Невузардан, заповједник

стражарски, и слуга цара Вавилонскога дође у Јерусалим и попали дом Господњи". (25 , 8. — 9.) Када је после 70 год. Кир, цар Персијски, учинио крај царству Вавилонском, те завладао и земљом изабранога'народа Божјега, одма на почетку царовања свога дозволи он Јудејима повратак у Јерусалим и да подигну норушени храм, те им изда и све златно и сребрено посуђе, које су Вавилонци из храма Јерусалимског однели. (Јездра, гл. 1.) И тако храм буде изнова подигнут. Какав беше тај други храм, не каже се; али да је он леиотом заостао иза првога храма сведочи то, што „многи од свештеника и Левита и главара домова отачких, старци, ко.ји бјеху видјели пређа-шњи дом, илакаху иза гласа гледајући дом, који се осниваше (3., 12.) Но и ако други храм леиотом и велелепношћу својом не беше раван првом храму, ипак закључиватп и веровати смемо, да је и други храм иконама., односно сликама херувима украшен био; јер кад је Бог изређао Мојсију, шта има на правити и напоменуо му како то има направити, додаде: „То нека је уредба в.јечна кољенима њиховијем међу синовима Израиљевим" (П. Мој. 27., 21.) И ако је други храм од првога сјајем лошији био ипак је „слава овога дома пошљедњега била већа, него она нрвога," (Агеј, 2., 9.); јер је овај други храм Христос, син Божји, походио: у њега је донет као дете од 40 дана. да буде „метнут нред Гоеиода" (Лука, 2., 22 ) у њега је дошао као дечак од 12 година први пут на нразник иасхе са својим родитељима (42.); у њега је долазио са ученицима својима о нразнику насхе. (Јов. 2., 13 —5., 1.—6, 4. и 7., 10.-11., 55. и 12., 12.-18.) (Наставиће се.)

Сечуј некад и сад Написао Јер. Димит. Јанковић, епарх. Оележник вршачки Неосиорна је сгвар да је варошица Сечуј (у Барањи на Дунаву) у онште, а посебице за нас овопределне православне Србе место историјске знаменитости. Не дотичући се оиитег историјског значаја, после мухачке битке (1526.), ове, по положају свом пријатне варошице, рад сам, да