Српски сион

Стр. 646

„СРПСКИ СИОН."

ј>р- 38.

њом сваки против-разлог шпчезава и у ништавило се претвара. Но место тога шта налазимо у доказивању те тврдње? Налазимо то, да госиодин оцењивач нема ни појма правог о једном шематизму, па се при свем томе лаћа иосла оцењивачког и усуђује се, да одлучно и ,.ауторитативно" мњење своје доноси о ствари, коју ни у појму њезином не разуме. Јер да он има појма о једном шематизму, не би се усудио навађати, међу разлозима за неваљалост тога шематизма и за неодговарање његово сво|ој задаћи, у првом реду то, што у њему пема историје енархије темишварске, јер на шематизам, макар он био и први, као на таков не може нико, ко има појма о задаћи његовој стављати тога захтева као сопс1Шо вше дио поп за његову ваљаност, будући је главна и битна задаћа сваког, на п првог шематизма, да иредстави Фактично стање извесне целине у ономе времену, за које се тај шематизам издаје. Све остало што се у шематизме меће, небитно је и таково, да иомањкање тих небитних ствари ни мало не наноси уштрба ваљаности шематизма као таковог, ако се само стање Фактично представи истинито и верно. Истина обичај је метати у епархијске шематизме разпе историјске ствари, које се тичу еиархије дотичне. Али тај обичај даде се тим тумачити, што су шематизми обично испадали малени, а трошкова око издавања и тако малих књига саразмерно су велики, на се је налазило за сходно додавати што историјског у такове књиге, кад се тпме трошкови око издавања истих мало увећавају. Наравно да је такови додатак за расветљење извесних иитања и ствари научних добро дошло, и свако би га са захвалношћу примио. Но онај, који држи, да без тога не може бити, требао би се потрудити па написати што таково за шематизам. Према смелости, с којом се госп. „Дишкрећанин" усуђује сваку нојаву друштвену оцењивати и на њу извесне захтеве стављати, судећи, мора се узети, да се он осећа позваним за иисање такових ствари, па за што није иослао за у нитању стојећи шематизам епархијски кратку историју еиархије темишварске, јер судећи но његовој „писанији" он је човек врло писмен, уз то „муж виспрен и учен", а биће да се налази већ дуго година у епархији, сигурно много више него састављач у питању стојећег шематизма, који је тада био навршио у енархији тек годину дана сво^а борављења, а уз то је оитерећен званичним пословима тако,

да му за ствари, за које се тако дубока, и дугогодишња студија иште, никако времена не достаје; а уз то можда је ириказивач и сии еиархије темишварске, па је жалосно, и не да с-е, обзиром на таново његово расноложење ирема оиштим стварима, ничим ни оправдати, да је тако мало интереса иоказао до сада за ствар своје еиархије, у којој је тако сВе забатаљено, како то он хоће да представи. Па где су ти његови једномишљеници, који су му додавали податке за његову рецензију, госнода, која се налазе увређена због штамиарских погрешака у нитању година и због тога, што св. архијерејски синод митроиолије карловачке (код кога се ствар налази на решењу), не налази можда за сходно обзиром на данашње црквено-политичке прилике, да реши нитање о томе, да ли водитељ матрикула може бити Функцијонар у автономпој нашој управи, о којој господи знамо ирема дотичним податцима ко су, одакле су, где се налазе и чиме се баве? За што није та дружина, живећи толико година у својој рођеној епархији, нашла за вредно, да с господином „Дишкрећанином" расветљује ноједина питања из ирошлости ове. као њихове рођене епархије — на чему би им био свако захвалан — у место да се баве, можда заједно с госиодином „Дишкрећанином" стварима, које најмање доликују једном свештенику, обзиром на задаћу свештенства: стајати у служби цркве и њезиних интереса? Кад се узме дакле, да историјске ствари, које се често у шематизмима отштампавају, нису битни услов, дакле ствар, без које шематизам својој задаћи не одговара, шта преостаје онда као битно у једном шематизму? Ништа друго, него разни податци о стању дотичне целине у свим правцима њезинима. По овима има да се просуђује, да ли шематизам те целине одговара својој задаћи. Но где ћемо наћи прописе за такове захтеве? Позитивних прописа о томе нема, већ ту има да одлучује делом пракса уведена, а делом пак сувремене прилике и одношаји, за које се јавност неког извесног времена интересује и на које јавност и друштво треба упозорити, да би се извесним невољама доскочило и извесним нотребама у номоћ иритекло. С те стране има се онда иросуђивати, одговара ли један шематизам својој задаћи или не. Но је ли господин рецензенат с те странеЈу питању стојећи нредмет просуђивао ? Кад знамо, да он нема ни чиста нојма о шематизму ни о