Српски сион

Број 7.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 101.

десити ногла, а за тим плива ј миљу и радости, што ће му сада душа раја достати. Е, иа да видимо, јесу ли књижевници и ферисеји доиста грешили тиме што су „градили велике скуте на хаљинама својима"? У старом завету одредио је Бог преко угодника свога Мојсија све, како се има владати и понашати изабрани народ Божји, те је одређено и то, какве хаљине имају носити синови Израиљеви. Тако читамо у четвртој књизи Мојсијевој: „Још рече Господ Мојсију говорећи: реци синовима Израиљевима и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од кољена до кољена, и над ресе нека мећу врпцу плаву." А таково одевање синова Израиљевих имало је свога узрока и разлога, а тај је: А имаћете ресе за то, да се гледајући их опомињете свих заповести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за ичима својима, за којима чините прељубу; него да памтите и творите све заповести моје,ибудете свети Богу своме." (15., 88.—40.) Носећи хаљине са скутовима кн.ижевници и фарисеји не чинаше ничега грешнога, на против одеваше се ио нроппсу; а што су чинили преко нрописа јесте не то, што су „градили велике скуте на хаљинама својима" као што је то Вук Караџић погрешно превео, — него што су повећавали „ресе по скутовима од хаљина својих," а то чинише из тобожње велике побожности своје, или из сујете, да би тиме свету више у очи унадали. („Назаренство" стр. 121. прим. 10.) Па и ако баш ни то повећање ресб, не беше само ио себи ни^акав грех, ипак је Христос књижевнике и фарисеје укорети морао, али не за то, што су они по скутовима од хаљина својих носили дугачке ресе, дуже него обично, него за то, што су били сујетни и притворно побожни; као што и у целој 23. глави Матејевој Христос коре и осуђује књижевнике и фарисеје са притворства и лицемерства. Кад књижевници и фарисеји не грешише тиме, што су носили хаљине са скутовима: онда не може бити ни говора о греху код наших свештеника, кад они носе хаљине са скутовима, кад носе широке хаљине, нити наши свештеници са тих хаљина заслужују какав укор и осуду, а најмање те хаљине нашим свештеницима могу сметати, да они буду слугама Христовим.

Истина да у св. писму нов. завета није наведено и потанко одређено, какве хаљине имају носити Хришћани, или боље хришћански свештеници; новозаветни писци пе хтедоше се ни бавити нарочито са оделом, као са нечим споредним и мање важним. Али из тога не можемо закључити, као да пастири и учитељи и односно свештеници првих времена цркве Христове и нису имали и носили неко нарочито. особито одело ? којим се од других чланова разликовало. Да је у цркви Христовој доста рано, ако баш не и одмах од почетка, одређено, какво одело имају носити свештеници, то нам казује и сведочи 27. правило т. зв. „трулског" васионског сабора, који је одржан 691 г., на ком су сабору „особно присуствовали патријарси цариградски александријски, антиохијски и јерусалимски" („Правила с тумачењима" I. 17.) и на ком сабору беше 227 светих отаца. То правило каже: „Никакав клирик нека не вадева одеће, која му не приличи, ни кад у граду борави, ни кад иде на пут, него нека носи хаљине, ,.које су већ одређене за оне, који клиру припадају. . ." Други један, и то помесни сабор који је држан млого пре „трулског" сабора, а на име који је одржан око 340. г. у Гангри (Исто, стр. 20.) у свом 12. правилу дотаче се и опет хришћанског, односно свештеничког одела, те спомиње неко „опће и обично одело"; у том се правилу уједно расправља и о материји, из које и какове се има готовити то одело. Кад се, дакле, око 350. год. говори о неком „опћем и обичном оделу," то је онда известан знак и јасан доказ, ' да је то одело још много раније заведено и уведено. Каквог је кроја и облика то одело било, можемо донекле знати и из св. писма. У другој посланици својој позива св. апостол Павле ученика свога Тимотија да дође к њему, па му вели: „Кад дођеш донеси ми кабаницу, што сам оставио у Троади код Карна . . (4., 9. и 13.) Ова хаљина назива се у грчком и старословенском св. иисму; „г|шижх", а у мађарском; „Мвогића". (Чудновато! да ио немачкој библији у преводу Бга. БеапДега уоп Езз-а апостол Павле није захтевај} т ™да му Тимотије донесе хаљину, него 1ега1"!) Из овога места св. пис1 &&6 зј ^ је св, апостод Павле имао