Српски сион

В р . 23

„СРПСКИ СИОН."

Стр . 359

римског свештенства. И Христос вели, да није донио на свијет мир, већ мач. (Мат. 10., 34.) Пред сабором искрени Хус вели: „Нека ми је Бог милостив, ја нпјесам био никад смутљивац, већ сам вазда нроповиједао, да људи живе међу собом у миру и љубави и да љубе један ДругОГа." (Наставиће се.)

Проповед изговорена при освећењу обновљене дркве у Чииу, дне 31. маја 1898 Драга браћо моја! Све на овом великом свету слави Бога, свемогућега Створитеља свога. Слави Бога и небо и земља. Слави Бога, јарко сувце, светли месец и јасне звезде. Слави Бога широко море, реке и потоци. Славе Бога и лиснате горе и долине шарне. Олаве Бога све животиње, од великог слона, па све до најмањега мравка и црвпћа. Слави Бога и онај најмањи цветак. Једном речи, слави Бога васцели овај свет, видими и невидими. Али човек, као најодличнији створ Божји, слави Бога најузвишеније. Јер човек, по богоданом Му разуму, најбоље схваћа силу и моћ Божју. Он схваћа и знаде, да као што је Бог, из ничега, речју својом „нека буде" створио овај читави свет, тако да га једном речи својом и уништити може. Па зато човек, благодарећи Му, на превеликој милости, и подиже у славу превеличанственог имена Његова, велељепне храмове, да у њима слави свевишњега Бога и Створитеља свога; Знајући, да је Бог свију нас Отац, и да смо сви ми пред Њиме деца, и као деца Његова, да смо ми сви међу собом и браћа, коју у овој светој цркви, — гди нема разлике међу богатима и сиромасима, где нема разлике, јесмо ли ми од господскога или сиромашнога рода, гди нам је свима без икакове разлике зготовљена једна траиеза „вечера Господња", ири којој сви мв благујемо једно и исто небесно јело, гди као људи у животу своме, који смо често оитерећени земаљским бригама, наћи можемо уточиште и прибежиште на овом свету, да све наше туге срца, ономе открити можемо, који нам је над свима нашим нријатељима најмоћнији и највернији пријатељ, гди је престол милости Божје, пред којим сви ми налазимо оироштај својих грехова и умирење савести, без чега живот наш није

живот већ право мучење, — снаја једна вера и једна нада у Бога и милост Његову. И ваши стари, ваши врли претци, као прави аравославни Срби Хришћани, све ово знајући, нодигоше свету ову цркву у славу Божју, и у славу и н 'кровитељство св. великомученику међу царевима Стеиана, за снасење душе своје, а за здравље и срећу вашу. Па као што су се ваши иретци одушевљавали за њу, и за свету своју веру иравославну, тако исто треба, драга браћо моја, да и ви чините, ако желите, да се достојним нотомцима ваших ваљаних предака назовете. Ио ја сам пуно уверен, да и ви љубите свето и мило нравославље оном љубављу и оним одушевљењем, којим су га љубили и ванш претци. Осведочисте .љубав вашу и оданост своју према светој цркви својој и тиме, што, кеобзирући се на тешкоће времена, нотрудисте се, да све оно, што вам је од предака ваших остало, не само да сачувате, него и да умножите. Потрудисте се, да св. овај храм, увеличате и тиме, што сте га у славу Божју, а за срећу и здравље своје данас обновили. Ви појмпте, да вам је црква и отац и мајка, па, као добра и послушна чада њезина, увек ее радо одазовите, кад год вас на молитву у свету цркву ову позове. Бог свемогући нека зато излије на вас све, Свој обилати благослов. Слава пека је и превелика хвала Његову Високопреосвсштенству, нашем љубљеном господину дијецезану епискоиу Лукијану, који ми је свој архијерејски благослов пОделити благоизволео, те сам данас. освећење св. овога храма Божјег, у славу Божју, — а за здравље и срећу свију вас — извршити могао, да се у овоме храму и опет поје св. литурђија, а име Божје слави и узноси. Да сте здраво и ви сва драга браћо моја! Дај вам Боже свима среће на дому, среће у иољу и на сваком кораку живота вашега. II сада завршујући молим вас, драга браћо моја, да се и од сада, као и до сада, сећате увек, да сте иравославни Срби, да сте деца свете велике иравославне цркве, која ће вас увек са материнском љубављу пригрлити, увек поучити, тешити и у свима ако вас какова ненрилика и снађе, — од којих нека вас милостиви Бог сачува —- храбрити. Кадгод вас света црква позове одазовите се и оД сада као и до сада њезином мајчином по-