Српски сион

&РОЈ 16.

ла је све на што је наишла. Од богата краја пуна народа постала је за дан два грдна иустош. Срце нам је у прсима пуцало када с брега виловачка гледасмо како' горе толика села наша, а не могосмо помоћи. Дим је покрио као густ облак, докле догледати можемо, сву околину. Само кад ветар дуне и ватру небу потера могло се познати где је које село. Ми се морадосмо у дефензиви држати. Два даиа и две ноћи ни један српски војник није ока склопио. Куд се може с таквом војском? Надали смо се, да ће нас бар на дан ускршњи непријатељ на миру оставити, та и он је Хришћан. па, ако му није тај дан Ускрс, оно му је недеља, као и нама. Но зар мање греши онај који у радне дане пали и убија? Кад се на тај занат по^е онда су равни сви дани. Ми смо морали, дакле, и на З г скрс спремни за бој бити. Ја сам, мртав од умора, потпуно обучен са сабљом о пасу, пао у очи Ускрса на кревет од дасака у'стану моме и ко заклан заспао. Пред поноћ пробуде ме и јаве, да је наређено да наша компанија одмах иде у патролу и да уходи непрпјатеља. Капетан је наш католик, њему сутра није Ускрс; јамачно га је с тога заповедник трупе наше одредио да патролира; али с њиме морадосмо и ми ићи. Но ни он није рођен католик. Отац и мати му беху Срби православни; и он је крштен у српској цркви, нојао је у њој, читао апостол и обносио Христа о Ускрсу; али кад је отишао у војничку школу, у Терезијанум. тамо се морао покатоличити. Ишли смо у највећој тишини у оближње село Сентиван. Сви бесмо у опанцима да нам се не би ни бат чуо. На друму смо наилазили на свакојаке грозоте. Ноћ не беше облачна, те смо, на жалост и тугу нашу, све могли, и ако не јасно, видети. Овде покрхана кола, онде просуто жито, овде погажен лебац, онде разбачене хаљине и поразбијано посу^е. Ту лешина човекова или женина, тамо дечија, ту маторога тамо младога марвинчета. Одуд или оданде чуло се тешко стењање премлаћенога живинчета или из-

немогли јаук љуто рањеног чељадета, али ни на шта се нисмо освртатп могли. Ми смо се морали журпти. Напред, само напред! Стигли смо у Сентнван. Кроз помрчнну виде се зидови изгорелпх кућа. Јаме од прозора у сумраку изгледају као шупљина очна у лубањи мртвачкој. Ужас их беше погледати. Залутали псп урлпчу, а коба са торња, који као исирављен велик костур у вис се диго, пишти тако чудно да ти мозак хоће да пробнје. Беше између два и три часа по ноноћи, кад смо стигли на спрам сеоске цркве. У то доба обично обнашају Христа око цркве, али у тој црквн данас дим се пуши, а пламен кад и кад чак се нзнад изгорела срушена крова диже. Воже, какав је Ускрс ова црква дочекала! Није ми било право што нас је капетан баш уз цркву водио. Мислио сам: њега ко католика не боле тако душа као нас, кад видимо шта се уради од наша св. храма Божја. То није његова, то је моја црква. Мрзио сам на непријатеља, који није православан, па ми се учини да нам је и он шзшшјатељ. Почео сам се бојати да нас издати неће и већ сам хтео да станем, па да побуннм момке против њега, те да га вежемо и натраг, док није доцкан, идемо, кад он уједаред истрча пред фронт, стаде и закомандира: — Стој, па молитву, на колена! Хорнист засвира, а добошар удари знак за молитву. Ја сам у тај мах капетану пришао, клекао поред њега и запитао га што то сад чини ? —• И ти си ми православни Србин, кад можеш тако шта питати; зар не видиш да обносе Христа око цркве, зар не чујеш звона на торњу и звонцад дечију, која поје: „ИоскркенТе твое и г' И гле чуда, изнајпре, ко да су далеко иза брда, чујем звона, па чујем и појање, али као да из некога дубокога понора долази, па после и једно и друго све јасније чујем, па виднм, да, видим ^акона де кади свештеника, којп иде испод неба. а из кадионице му диже се Богу на висину дим од тамјана и скачу