Српски сион

Б р 7 ^ „СРПСКИ

Али љубазни ! Што је најважније из живота његова, то је, да се он преселио у вечност онако, као што приличи добром свештенику и правом хришћану. Примио је свете тајне и отиш'о на свет онај с чистом душом, потпуно спреман, утешен, укрепљен. Поучимо се дакле многим лепим особинама пбкојника нашег! Нарочито спремајмо се за смрт, као што се он спремио! Ово је најглавнија поука, коју имадем за вас. И ја немам довољно речи, да ју на срце ваше метем, вама препоручим. Ма колиао пута пред вас на овом месту излазно, увек би морао ово нагласити, с овим завршити. Јесте! Спремајмо се озбиљно за смрт страшну! Дан смрти тако је важан дан, да сви другн дани треба да су спрема за дан овај страшни. Спремајмо се свагда, смрт је неизвесна! Она је близу код нас; сад је поред нас, сада у суседству; к'о грабљива тпчурина кружи над главом нашом. Од милости једнога тренутка завпси нам живот. Од једном ће стати и поред нас, метути своју ледну руку на раме наше и позвати пред Суд Великог С) дије. Али многи толико пута смрт гледају и никако да је разумеју. Толико често сретају се ш њом и толико често њу заборављају. Не спремају се, него живе у греху и страховитој опасности, да ће сваки час умрети и у вечне муке и огањ допасти. Пазите добро! нико није дош'о са онога света и вас уверио, да нема суда после смрти наше, да се не бојимо, да живимо, како нам је драго. Али сви народи и сва времена непрестано проповедају и у вери и науци, да душа наша мора после смрти тела за дела своја рачуна давати. Захвалите Богу, што до сада још нисте умрли, јер би судба ваша за вечна времена већ била ужасно решена! Не жртвујте вечност ради овог прелазног, ништавог живота! Све је пролезно, нестално. Наши преци су прошли и ми ћемо проћи, насљедници наши за нама ће доћи. Као што

СИОН. к С тр . 105

вали мора јуре једни за другима, затрпавају и преливају се, те им брзо и трага нестаје, тако лете поколења, покривају прошлост и носе вас забораву. Све је таштина под сунцем овим и мука за душу. Живот је горак, неизвестан, пун лажи и обмана, јада и болова, пун страшнога разочаравања. Ако ли не верујете, што вам сада рекох, оти^ите гробовима, они ће вас уверити. Немо онде, стоје, али много кажу и реч им је силна и реч им је истинита. Скромност, скромност! Покајање и спремање! то нам поручују. Та онде су цела царства и народи сахрањени и царство мртви веће је од царства живих. Колико је славе, кол'ко нада онде закопано, кол'ко сјаја и богатства! Кажите ми, које онде богат, а ко ли сиромах, ко је учен ко ли ненаучен, ко ли славан, а ко ли незнатан ? Све то црна земља изједначи. Па н онај силник, којем сав свет овај одвећ тесан беше, задовољио се ено са мало земљице. Спремајмо се љубезни! Чувајмо се греха, непријатеља нашег највећега! х 1увајмо га се ко отровне гује! А грехе, које до сад починисмо од детињства нашег и које у будуће по слабости нехотице учинимо, искрено и по пропису Цркве наше достојно покајмо! А сада поучивши се овим, помолимо се усрдно за душу нашег покојника! Нека га Сведобри Отац Небесни прими у дворове своје свете и високе и нека га емести у топла недра Аврамова! Нека га постави у место светло, златно, место мирно и спокојно, одакле бега туга, болест и уздаси! Нека му је на земљи мила успомена, а на небу вечита награда! Мир пепелу драгог покојника и вечиа му памет!

Расправа о ерпским петицијама у сабору краљевина Хрватске Славоније п Далмадије. Ј' СХ1Л1. саборекој седници земаљскога нашег сабора, а дана 4. (16.) Фебруара о. г. отпочела је саборска расправа о ериским петицијама. односно