Српски сион

Врој 13.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 203,

ство, да га упитају, каква су то врата, о којима ју Христос говорио. (Јов. 10, 7.). Оп им одговори, да је Христос Спаситељ (Месија) и тим сведочанством обрати многе у хрпшћанство. После тога послаше му опет изасланство, које, признавајући му, да је Праведпик и авторитет, мољагае га, да стане на кров од храма и да увери о том сва колена и језичнике, који се заносе Исусом. Па одмах затим наставља даље овако : Затим кшижници и Фарисеји тај дан поставише Јакова на кров од храма и викаху му говорећи: „Праведни, коме смо се дужни сви покоравати, реци нам, која су врата Исусова". Тада им је он својим громким гласом одговорио : „Што ме и опет питате о Исусу сину човечјем ? Он седи на небесима с десне стране свемогућега Бога Оца и опет ће доћи на облацима небесним!" И када многи повероваше и прослављаху Бога за то Јаковљево сведочанетво и говораху : „Осапа сину Давидову", тада опет књижници и Фарисеји почеше друг другу говорити: „Изненада добисмо таково сведочанство о Исусу; дед, успнимо се горе и бацимо Праведника доле, да се народ поплаши и не узверује му". Тада повикаше народу: „Ах, ах! И Праведник је заведен" и одмах почеше испуњавати речи нророка Исаије: „ ~Уништимо Праведника, јвр нам ]в на терету (Ис. 3, 10.)." Народ на ове речи успламти и заведена маса тражаше смрти св. Јакова. Фарисеји и књижници почеше уживати у плодовима дела својих. Неколицина се успеше горе на кров и сјурваше Праведника доле, јер мишљаху, да ће павши са таке висине морати умрети. Но то се не догоди. Ираведник оста жив и сагнув колена, мол>аше се Господу, говорећи: „Молим Те, Господе, опрости им, јер не знају, шта чине!" Тада говораху друг другу : "Хајде да га камењем убијемо". И одмах поче каменовање. Но за то време, докле га они камењем бише, један свештеник, син синова Рехавових, о коме сведочи пророк Јеремија, викаше говорећи: „Пресганите! Шта радите? Праведник се моли за вас". Каменовање тада преста. Тада један сукнар, подигнув своје врагило, којим је су кно тукао, спусти га на главу Праведникову.

Тако он плати главом за сведочанство и буде сахрањен на истом месту близу храма мало пза светилишта. Он беше прави сведок и за Јудеје и за Грке, да је Исус Христос обећани Месија. Тако нам прича Јевсевије о смрти Јакова Праведног, епископа јерусалимског. По сведочанству Оригенову (с. Се18ит 1, 25) основаном на казивању ЈосиФа ФлаФија, смрт Јакова Праведног, догодила се не дуго пре војне јудејске, те је таки утисак иачинила на Јудеје, да су беде и невоље, које су биле носледицом те војне с Римљанима (66. — 70. год.) па и саму војну сматрали казном Божјом за смрт Праведникову. Но у данас иознаТим рукописима и издањима Флавија тога места нема. Толико се зна о животу св. Јакова, најстаријег међу „браћом Христовом". 1Бегов живот п рад беше од огромне користи по цркву Христову у Јерусалиму, у којој је он као предстојник нровео скоро двадесет година. Од њега имамо у новозаветном канону једну посланицу, која носи његово име и упућена је па дванаест јудејских колена, која се налазе у диаспори. Она је напиеана у времену између 44. и 52. године. Спомен св. Јавова „брата Госиодњег" светкује православна црква 23. октобра. И ако се о св. Јакову не зна потпуно све, што се односи на жпвот и рад његов, ипак зна се много више, по о животу и раду осталих рођака Христових. 0 Јосији и Симону не знамо ништа, осим њихових имена, као да они нису ни постојали. 0 Јуди пак знамо само толико, да је написао једну иосланицу у новозаветном канону и да је био прејемником свога брата у еиископском звању те је доживео до Домицијанова времена. Других података о жизоту и раду његову није наи Предање оставило. Тиме завршпсмо свој рад па обрађивању питања о „браћи Христовој". Све оно, шго је спадало у обим тога пигања размотрепо је и раеветљено, дабогме онако и онолико, колико нам средства и извори допуштаху и колико зпасмо и умесмо. 0 томе питању борило се још у