Српски сион
С тр . 2(Н.
„СРПСКИ сион. а
В р. 13.
најстарије доба хришћ. цркве, а о њему се препиру још и данас, и ако је оно потпуно решено, решено онако, како га прима православна црква, ослањајући се на свештено Предање, које јасно њеном примању у прилог говори. Њено учење не ће моћи оборити нико, јер је оно православно у свакој прилици, па и у овој, што се настојало и овом расправом доказати.
Проповед 0 лажи* Да одбаците, ио првоме живљењу, старога човека, који се распада у жељама иреварљивим; и да се обновите духом ума својега, и обучете у новога човека, који је саздан ио Богу у чравди и у светињи истине. Ва то одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим\ јер смо уди једаи другоме (ЕФес. IV. 22—25). Љубазни мојн Хришћани! Ове речи св. аностола Павла опомињу ме, да вас учиним пажљивим на поквареност и изопаченост света, да вам представим неваљалства данашњега света, који се удаљава од истине, па се одао на лаж. И лаж је омилела том свету, па му се и крв нретворила, те му је све биће лажљиво, а у превари пливајући. 0, да бих вас очувао, да вас не обузме лаж, примите данашњу поуку моју усрдно; нримите поуку моју и уливајте је деци својој, како би их сачували од срамоте и недела... Одавна се спомиње лословица наша: „ко лаже, шај и краде* 1 . И доиста иокуство нам посведочава истину пословице ове, да је онај изгубио образ и поштење, који се не стиди лагати. Па шта ће бити са овим саетом, кад се већ навикоше људи, да једно мисле, а друго говоре? Шта ће бити, кад видиш неразборите и неваљале људе, којима је све једно: јесте и иије ? Шта ће бити и па што ће изићи овакав живот људи, где се речи не држе? Како ли ће се живети у друштву, где се не можеш поуздати на реч ближњега свога? * Говорева 10. Фебруара 1900.
Теби се обраћам, млади Србине, на тебе управљам савет овај : ако ти је мило поштено име, чувај се да не изиђе лаж из уста твојих никада, не покривај истину лажним речима, па ни двомисленим, које би се могле тумачити и овако и онако. Зар може бити лешпе части и хвале, до кад се рече: то је човек искрен и честит; на његову се реч можеш поуздати? Па зар не би и ти зажелео, младићу, да будеш у овом броју људи, те да будеш на радост и дику оцу своме? Говорећи истину, показујеш доброту своју, врлину своју, којати доноси части, поверења и љубав друштва, у коме живиш. А како пролази онај, што лаже ? Онај, што говори лаж, ноказује злу намеру; ноказује да се стиди истину открити, јер би ова била штетна или њему, или другом коме. За то се може рећи, да су оно кукавице и варалице, што скривају умишљаје своје лажљивим речима. Осим тога добро вели пословица наша: да су лажи кратке иоге. Па стога зар бива, да се лаж брзо сазна, па онда ето срамоте, на коју наилази лажљивац! Младићу! Не мој говорити: рекао сам лаж, али је лаж малена; 'опа никоме не шкоди, а одвратиће зло и од мене и од других. Није то тако драги мој: ако си данас рекао малу лаж, сутра ћеш рећи већу, иа ћеш се да научиш лагати. Лаж је по себи право зло, а са зла не бива добро; никада не чини зла, да би отуда изишло добро. Ситна лаж води к већој. Ако си слагао, ценећи да је то добро, тако би могао и други лагати, па ето, како долази друштво у неприлику и погибију, јер се вера и истина потире. Осим лажи речима има лажљивица и другс.га вида. Има лицемера, и улизица, и варалица. Лицемер се показује побожан, а није; варалица се претвара добрим делима, а улизица или притворан чинити се пријатељем, па хвали и твоје мане. Чувај се ласкавца, улизице и пригворна човека, јер је то варалица, који те лаже донде, док не постигне циљ свој, па ма то било и с највећом штетом твојом, а постигне ли то, он ти окрене леђа, па те и не гледа више . ..