Српски сион

С тр . 206.

. СРПСКИ СИОН".

Б р . 18.

вечном истином. А вечна истина стриже разуму крила, те га потискује путем, којим ће доћи до честитости и части. Истина и правица иду но некад разним нутем, на на послетку инак се састају. Бог затеже с наградом, јер чека, да искуша нраведника, на да му да плату на оном свету. Истина и правда да вас прати свуда, кудгвд ходили, те да би имена ваша сијала као честита на сваком месту. То тражи од вас Српство; то изгледа од вас вечна истипа ; то заповеда Бог; то иште и света црква од вас. Тако ћете доказати да желите, да вчс са врлине ваше љубе ближњи ваши, јер је то најлепша и најмилија ствар на овоме свету. А до тога да дођете, шта вам треба? Треба да будете поштени н истинити; да љубите правду п истину; да избегавате лаж. А шта вам треба радити, да будете ноштени ? Треба вам знати дужности своје и ове вршити истинито и верно. 0 учипите радост души мојој, да се рече, да ]е стадо моје честито и светло. Господ Бог и благост Његова да буде с вама н да вас умудри у чистоти и истини. Амин. Григорије А. Н и к о л и ћ парох Иришки.

0 узроцима ширења назаренства СА КОВКРЕТНПМ ПРЕДЛОЗИМА 0 ПОСТУПКУ НГОТПВ ИСТОГА. Расправа Милана Попади^а. (Н&ставак) Ностоји још један моћан и важан фактор у народу нашем, лрема коме је народ наш такођер врло иоверљив и на кога се угледа, а то је, осим свештенства и учитељства остала интелигенција. наша. Не може се и не сме се тврдити, да је интелигенција наша уоиће побожна. Али као што се свака врлина највише са живим примером изражава; тако би ваљало да и интелигенција наша: нобожност, љубав и оданост своју према цркви и лепом Православљу, као и преаа лешш обичајима вере и обредима Цркве наше — и делима својима засведочава. Но у томе баш у иароду нашем понајгоре

стојимо. Интелигенција је наша већином похађање св. храма свога за време богослужења напустила. То јасно сведоче празне наше цркве у многим варошима и оним местима где је интелигенција наша у великој мери заступљена. Тако исто и сеоска наша ишелигенција, која једино у дотицај са нашим простим народом долази; и она у побожности и иохађању цркве народу никако добрим иримером не претходи. Шта више и у оним чисто српским местима, где су званичници у политичким звањима Срби вере православне. видимо где звања та — односно представници истога — уреду.ју у недељне п празничне дане као и обично; те допуштају да и поједини људи у те дане Богу носвећене теже иослове раде. Особито иак многа сеоска политичко-оњћинска звања у недељне и празничне дане — и за време службе Божје — наређују кола за довоз: опћцнских дрва, цигаља, сена или другога чега томе сличнога; а многи сак чиновници тих звања Срби за време службе Божје са простим људима у крчме на алвалуке заилазе и ту време у недељне и нразничне дане проводе; ма да ностоји државна наредба (3/15. У. 1858), ио којој се: у недељне и празничне дане за време св. богослужења свако уредовање у јавним полит. звањима прекида, а спољашњег ради светковања сваки се промет у исто време обуставља. Дочпм пак једном новом наредбом наређује висока влада, да званичници у јавним и политичким областима и уредима имају народу примером иретходити, при похађању св. богослужења у све недељне и празничне дане. Много пута по гдекоји члан наше сеоске интелигенције, да би своју популарност у народу нодигао — с обзиром на штедњу иротиванје подизању и устројењу нових школа, на чему савесни свештеник и учитељ — у корист душевног напретка народног и иросвете његове — живо радити морају. Многи нак одабранији члан народа нашег уонће, ако шта противу свештеника свога има; то ће га он не само ружити, свештенодејства му у кући својој забранити и углед његов пред народом нобијати; него ће се често и на цркву своју окомити, те је никада похађати не ће; шта више често ће и народ од цркве одвраћати. А не могу на ино, а да несиоменем и то, како у журналистици нашој,