Српски сион

Б р . 13.

„СРПСКИ СИОН."

О гр . 207.

које је репрезентант интелигенција наша, за ова 2 — 3 децениума амо читали смо и данас читамо многе такве чланке и донисе у којима се свештенство без обзира на степен и сан чина свога извргава: грдњи, руглу и подсмеху; те се мане и ногрешке његове, које је свештеник као човек у слабости својој можда и учинио — износе у неким политичким и шаљивим листовиманашим и јавности се предају. Како пак ове сиољашње прилике, у којима народ наш живи врло штетно упливишу на религиозност у опће, а носебно пак на чувство Православља особито ратарског сталежа нашег; — то држим, да се из нанред наведених речи јасно увидети може. А да се пак тим и таквим поступком многих интелигентних чланова народа нашега, на њиви црквено-народног живота нашег, све више и више кукољ назаренски сеје; те да исти спорадично где више где мање — какво је где земљиште — и на по* вршину избија ; то ми јасно данас видимо, те то и примерима из свакидашњег живота свога — поткрепити можемо. Но ни по јада не би било, кад би се ми на томе зауставили, што смо о многим члановима интелигенције наш^ рекли, те барем за будућност подмлатка њихова бољу наду црпети, и од њега се поуздано надати могли, да ће са жаром душе и пламом срца свога пригрлити цркву своју православну; те да ће уз родољубиве и свесне свештенике и учитеље својски пристати и на томе живо и вољно порадити, да се успавано чувство побожности и Правоссавља у народу нашем пробуди, да се народ наш духовно прибере и до тога тврдог уверења, доведе, да је једини спас свију нас у лепој нам вери и цркви нравославној, која нам и данас чисте и неповре|ене истине св. Јеванђеља Христова — проповеда. Далеко нека је помисао та, да је сав подмладак иителигенције наиге ирелигиозан и неверством окружен. Но ипак колико сам са многим члановима омладине наше у дотицај долазио, њихов живот посматрао и њихове назоре о вери слушао — уверио сам се, да многи од њих: вери, побожности, цркви, догматима вере своје као и лепим обичајима народнима — ни мало пажње не поклањају. Шга више по неки је од њих безверјем и неверством окужен; те исте идеје своје и у самој околини својој распростире. Узмемо ли, да је дотични младпћ

члан неке ратарске или занатлијске куће, те у друштву исте куће, а уз њих још и другима те идеје своје саопштава, онда колико то на прост народ штетно утецати може само се ио себи разуме. Наравно да те и такве настране појмове о вери, није младић тај никако могао стећи у школи својој, јер у истој видно место веронаука заузима, а и школа је сама по себи васпитач душе; него је те назоре укримчарио он из књига безбожних и јеретичких — већином из стране књижевности — а којих на жалост и у нашој књижевности има; те се као такав није могао одупрети модерном духу данашњем, по коме се многи младић данас веома научним сматра кад иориче биће Божје, на основе вере удара и свештенство своје омаловажава. Стуни ли дакле младић тај — са таковим назорима о вери — и у јавни живот свој; то може ли он бити духовно наоружан, да у првим редовима — заједно са ваљаним свештеницима — брани веру и лепо Православље своје од ма какве најезде непријатељске, а особито од назаренске ?! После свега овога, што смо до сада о предмету овом расправљали, преостаје нам још, да оштром и непристраном суду своме подвргнемо сами: социално-економски као и морални живот ратарског сталежа нашег, те да многе мане, недостатке, штетне обичаје, зле навике и моралне ирекршаје у томе животу учимо; што све бива много пута један од главнијих узрока прелажењу народа нашег у назаренство, који узрок отпадници од вере наше најрађе наводе, те тиме и отпадништво своје правдају. Погледамо ли ми дакле бодрим и пажљивим оком на живот народа нашег у сталежу ратарском; то ће нам одмах у очи упасти велика журба и вредноћа многога ратара при послу и раду његову. Многи од њих заборавља на Бога и душу своју, на недељне и празничне дане, те дању и ноћу ради и сву снагу своју улаже у привреду земну. Од тога и таквога рада треба да је ратар наш потпуно снабдевен са свима животним потребама својима; те да су у пуној мери прибављена сва средства и трошкови за издржавање његово. Но поред свега тога ми ипак непрестано слушамо како се народ наш данас на немаштину и сиротињу тужи, те вели, да су зле и рђаве године, па им се задужује, или пак због нагомиланог дуга неки д,е<)