Српски сион

Б р . 13

С тр . 209.

да се због тих горе наведених разлога, а особито пак — што се најчешће наводи — због туђих зала и моралних прекршаја, многи пз народа нашега одчеће од леие вере и цркве своје православне. Али наш ирост човек у заблудп својој долази постепено, до пола уверења, да ће својим излучењем из друштва нашега — но схватању његову злога и неваљалога — мсрално и материјално се препородити ; те незнајући и немогући да проникне: притворство, себичност, и лаж већине назаренаца, што се све то врло вешто маском правде и истине скрива — тврдо држи, да ће у наза-ренству спаса свога наћи и ПЈтем правде и истине поћи. Сад пошто смо у расправи својој узроке појаве назаренства у народу нашем, у главнијим потезима обележили, треба још да изнесемо мнсли своје са конкретнима предлозима о поступку протпву назаренства. (Свршиће се.)

0 хришћанетву и вјери хришћанекој. ЕКСОРТАЦ1ТЈА У ГОРЊОЈ ГИМНАЗИЈИ КАР.10ЕАЧК0Ј 27. ФЕБРУАРА 1900. „Хрншћанство је у свијету . . .; оно је ту највећа, најача, најуниверзалнија појава, што је икада свијет видио; оно мами и боцка дух људски, овај му не може измакнути; свуда се с њиме срета, оно хоће, оно мора објашњено бити".* Непомућеном је оку од сунца јаснпје; и номућено осјећа свјетлост његову, само му треба скинути ону мрежу, која га покрива, да весело и одано прилегне на њедра оне среће и блаженог стања, што га ведра вјера нружа и нуди души људгкој, која само код вјечног и истинитог Бога мирна станка налази. Па ако се одбије од Њзга душа наша на њеко врнјеме, изгубиће љепоту своју и наружена болешћу предраеуде, сумње и невјерја срушиће се у иронаст вјечну, а п на овом свијету, гдје нам је иначе, да се снремамо за вјечнти живот, осјетиће све грозоте нразне и иусте душе, осакаћеном или потпуно немоћном постати, да покаже ону моћ, која јој је од Бога и ио Богу. * Види: Аро1о»1е сЈеа Сћгхз^епШитз уоп 1)г. Ргапк ПеШп(*ег. ГгеЈђиг ј 1111 Вге1в^аи. 1899. Стр. 2. Осим овога дјела увете су аа иодлогу овој ексортацији проповиједи 0. Августина од МонтеФелтра, аатии етике Линзепмана, Ирунера, Симара и т. д.

Драги ученици! Добро знамо, да вас свакога готово дана салијеће опаки дух, да вам нољуља, наруши или уиропасти вјеру вашу, па да вас онда учпни изгнаницима раја, бескориснима и опаснима добру и напретку, својима најближима, народу своме и друштву људском. Тај опаки дух говори и учи све оно, што је противно светој нашој вјери, — лако је по томе познати и њега и све слуге његове. Одавно већ започео је он свој посао, а са колико успјеха казаће нам добар иоглед на све оно, што нам је вјера хришћанска и хрпшћанство дало, чиме нас је узвисило и напреднима учинило, да с ионосом можемо говорити о тријумфима његовим. Па крај свега тога чини се, да је и данашњега дана потребно бранити истину хришћанску, макар што данас нема тако очитих нротивника хришћанству, као што их бијаше у доба Волтерово, али јер слабашни епигони „вијека филозофије" баш младе врло радо обилазе, жеља нам је, драги ученпци, да вас уиознамо, а тијем и сачувамо, са свијем оним, чега се они лаћају у борби против хришћанства, како би ви и надаље остали благословена дјеца Божја и вијерни чувари вјере своје. Вјера је основни закон живота нашега, основни услов среће наше. Многи и многи нотврдиће ове ри;ечи, а ипак ће је се клонпти, јер је не разумију или .је не ће да разумију. Оно пак, чиме оправдавају неиовјерење и невјеровање своје лако је одмах и на први мах упознати као неразуман закључак, унапријед скован на лажним претпоставкама. Прва предрасуда, прва је оптужба против религије, да је она застарјела. Смијешна донста оптужба! Вијек наш кара религију са старпне, а овамо га Сгари вијек идолопоклоником готово учинио! „Без сумње религија је стара, још како стара;... како вијековима незнања и варварства, тако и вјековпма знаности и образованостп стижо она до Голготе, до крста, на коме је Исус Христос оставио живот свој. И одавле, пратећи промјенљиву судбину народа изабранога, другим се кораком внне до Мојсија, до Аарона. Путујући онда кроз пећине пророка трећим кораком нрође шаторове патријараха све до колијевке свпјета, до ирародитеља наишх и простријевши овдје своја голубија крила враћа се Оцу, одакле је и дошла," Од онога дакле часа, када је Бог