Српски сион

Б р . 20,

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 323.

везе оковао скоро све душе на земљи. Мали, веома мали и незнатан је број оних, који га увек мирно сузбијају, који сваки осећај гнева, свакп пламен његов завремена утишају и угасе. Нема недеље, нема скоро ни дана једног, а да човек, тај слаби човек, не посрне, не клизне, да не згрепш грех овај, било спољашње, било само унутрашње. Па право има онда философ Сенека, кад каже: „Гнев је ватра, која не гледа на доба, која никог не мимоилази, која је силна међу образованим, као и међу необразованим народима". Али то је велики грех, каже Спаситељ света, грех, осу^ен вечитом правдом и истином. јер: „Сваки који се гневи на брата својега ни за што, крив је суду" (Мат. V, 22.). Па зато ћу вам и ја говорити данас о том најобичнијем, а по последицама својим најопаснијем и најштетнијем афекту душе човечје, о опћем злу том, о опћем и тешком тешком греху том, што највише смета разумном промишљању, па зато и води каткада грешном деловању. Да видимо I.) иојам и врсте и П.) и оследице грешног гнева. I. Гнев је жестоко огорчење и узбуђење према оним објектима, који сметају некој личности, да постигне своје сврхе, спојено са тежњом, да исте уклони. Да бисмо класификовали гнев, потребно је имати на уму ове увете: 1) да ли се пре свега у гневу манпфестовала праведна воља и тежња наша; 2.) да ли се гнев задржао у границама разумности или је прешао те граниде, и 3.) да ли је, напокон, гнев употребио, ради ностизавања сврхе своје, добра средства или се. осетивши се слободним, завео на увреде против свега, па и против самог Бога Госпсда. Дакле нри оцењивању гнева, у извесним конкретним случајевима, одлучиваће мало пре споменуте прилике. 1. Путници смо на земљи ми, људи, којима је кажипут закон Божји, воља Божја. По закону том и вољи тој морамо ми живот живоватп. Све тежње наше морају бити сагласне са захтевима Божјег закона; у њима не сме бити ни капи греховнога отрова: све оне морају бити на то упућене, да се слави име Бога, највећега добротвора свету и човеку. Све тежње наше морају бити прожмане љубављу према

Творцу и Промислитељу нашем и ближњема нашима. Па ако нас племените тежње, да нокажемо љубав своју према Богу и ближњому своме, наведу кадкада на гнев, онда знајмо, да је шо гнев ираведан и свеш. Не осети ли човек гнева, кад чује гце се Бог вређа, Црква презире, тајне одбацују и исмевају, не осети ли човек тада гнев и тежњу, да такве грехе спречи, а грешника казни, — то у срцу његову не живи љубав према Богу, у срцу његову не пламти ревност за славу имена Божјег, ни љубав према ближњима и спасу душа њихових. Сетимо се примера великога законодавца јудејског народа, сетимо се пророка Мојсија. Отишао је био на гору Синајску. Дуго није силазио са горе те. А народ, на зло брз, сађе одмах са нрава пута, који му је Бог заповедио, и начини себи теле ливено и поклони му се, и принесе жртве паљенице, као Богу своме. Сиђе и велики вођа народа, по заповесги Божјој, са горе Синајске. И кад дође близу окола, угледа теле и разгневи се, и баци из руку плоче, и разби их на комаде. (П. Мојс. ХХХП. 1.-19.) ЈБуто је плануо гневом пророк, кад је видео народ свој, где је ударио странпутицом и опасном стазом, где је срнуо у зло. Тај гнев његов изазвала је једино љубав према Богу и народу његову. Оп није могао, није смео равнодушно гледати, да народ његов гази и ваља се у калу греховном, док не би, уморен и измучен, пао, малаксао, погинуо, него му указује пута, који спасењу води. И сетимо се још Спаситеља свога, како је са гневом погледао фарисеје, видећи слепоћу срца њихова (Мар. Ш. 5,) и бичем од узица истерао мењаче и оне што продаваху голубове у храму оца својега (Јов. П. 13.—16.), па ће нам свима јасно бити, да је шо ираведни и свети гнев. Друштво, у којем се ми, млада браћо, крећемо, даје нам и представља ,нам веома мрачну слику. Погледајмо безпристрасним очима ово греишо потомство Адамово, каква страшна безакоња господују њиме. Гледајмо пажљиво на ту мрску слику човечјег живота, пуну сва^ којаких грозота: ниског егојизма, страсти, мржње и зависти, па ће нам та мрска слика друштва данашњега морати потпалити огањ гнева у срцима наишм, кад видимо где људи