Српски сион

бр . 36.

„СРПСКИ

СИОЊ"

С тр . 585.

се морају придржавати хоћел нећел, јер су се они најторжеетвеније у лицу читаве цркве обећали и заклетвом обећање то потврдили, да ће они каноне како све друге, тако не мање и те, тврдо и ненарушно цувати и хранити. Но рећи ће ми тко: отче архимандрите! ти си се .јако захукао, и далеко забраздио. Обазри се мало натраг у прошлост, и завири малко у историју твојих нрошлих црквено-народни сабора, те ћеш се уверити о противном. На саборима од године 1769. и 1790. присуствовали су епископи и без митрополита. Јест истина; то је Факт, који се порећи не да. Али разликујмо, господо моја, околности од околности ; околности оног времена, у којима се налазише тадашњи, и околности данашње, у којима се налазе садашњи епископи, зар да можемо изићи на нраву чистину истине; јер казаше још стари Римљани, дш ћепе с1Јз1тдш1 ћепе јисИса!, ћепе с!осе1. Тада тамо у оном времену владаше сила, јив Гог1догЈ8, а данас овде у овом право написано позитивно. Тамо им се — епископима — није дало од свога права употребљење чинити, и при свем њиховом искању, овде им се пак дозвољава, да то могу у пуној мери унражњавати. Што је дакле висока влада предлог такав, а не други какав, и относно онакав, какав би Г. Г. предговорници хтели имати, премилостивом нашем цару учинила, и што је но том и највиша одлука у том смислу изишла, да се сабор изборни пре свега држати има, то је чинила, као што из преднаведеног видите, само у духу инштитуција и у дисциплине наше цркве, а к томе и самом интересу како нашем, тако и у интересу не мање и саме браће Романа. Ја чисто исповедам овде, да бија први био, који би, кад би другчији него што је највишом одлуком од 2. (14.) јул. т. г. одређен, на основу нодељене нам црквене автономије у поданическој понизности против таквог реда глас мој подигао, и к томе молио, за опредељење онако, као што то дан«с већ ностоји. И кад дакле, господомоја, настојећа највиша одлука одговара, као што смо видили, духу и институцијама цркве наше, онда

престанимо једанпут за свагда од сваког даљег, од изјшшног , противног говора, но захвалимо се високој влади, и паднимоЈму на колена, и поклонимо се дубоко пред лицем Нзеговог ц. кр. и Апостолског Величества нашег нремилостивог Цара, Краља и Великог Војводе, што пам гекресШга, што нам толико цени и почитује оно. на чем црква наша почива. Напослетку још једну. И ја сам, господо моја, ја не тајим, један од оних, који радо ононирају, нити сам дакле онаки, дш нетрег јига1 т уегђа та§18!п; али ја опонирам само онде, гди разлога правог и позигивног за опонирање имам. Овде пак, где ми и једно и друго оскудева, не могу поћи за заставом онозиције; јер би иначе себе и оно, што ми је најсветије, изневерио, а то Бога ми нећу, ни за моју собсвтену, нити за ичију другу љубав чинити све дотле, док је мени моје русе на рамени главе.

Религија еходна нашој природи. Вера, Нада и Љубав. 11о талијанском Јереј Петар Бронзић. (Свршетак). Иобожност, прнјатељство и љубав јесу афекти, које природа опрезно рађа, у срцу човечјем, да сиоји породице, друштва, државе. И заиста, нобожност помаже бедне и невољне, гладне храни, жедне напаја, наге одева, стране у дом увађа, болне посећује, ожалошћене теши, мртве сиромахе сахрањује. Али није ретко да овај красни афекат побожности потавни неким димом охолости и таштине, тим осећајима, који нотајно пузе по души доброчинца, према ономе коме добро чини. Пријатељство је благо племенитих душа. Оно дели међу нријатељима: мисли, рад, уживања, а устреба ли, и крух и кров, умножава добро, умањује зло. Али натицања, препирке из интереса, из амбиције, досада, тврдокорност и други случајеви често ослабе или развргавају овај најслађи савез. Најмоћнији од свих људских афеката јесте љубав, која опаја чула, пренаша собом душе, удвостручава и краси нам живот, а врх свега уништава онај принцип расапник свега морал-