Српски сион

В р . 36.

„СРПСКИ

сион.-

С тр . 589.

и што још није произведење новог ечископа „уасап1е зес!е митронолита", остале уредбе конгреса таке, које као црквеносветовпе, или на дотацију и темпоралпе ствари односие, ни до сада нису сиподу као таквом припадале; да је и сама висока влада признала становиште (?) копгреса у том погледу тиме, што је са њеним знањем и саизвољењем овај конгрес после смрти патријарха год. 1870 и 1871 саборисао, а саборисање без и саме начелне могућности резултата не би имало смисла ; што је влада већ и пеке и то важне промене, као ииоории ред и само епархијско устројство одобрила ; да су иа послетку из историје нозната два знатна конгреса, који су г. 1769 и 1790 „уасап!е 8в (1е те1гороШапа" саборисали и црквепо-народне ствари решавали ; да је нанослетку постојећи конгрес нозван, да могуће диФеренције реши, кад би каквог надлежног приговора било, као што га нема. „0 целисходпости нак тих уредаба по повремено.ј измени њиховој само конгрес, наравпо без повреде државног устава и државних закона (а цркве и њезиних закона?!), суди и решава, иначе би црквенонародна автономија опсена, и то по народ врло скупоцена била". Неке наводе ове „Споменице" разгледаћемо доцније, а позивање на саборе од 1769. и 1790. побијено је већ у говору архимандрита Анђелића на сабору 1864. овим речима: „На саборима од г. 1769. и 1790. присуствовали су епископи без митрополита. Јест истина! то је о>акт, који се порећи неда. Али разликујмо околности од околности; околности онога времена у којима се налазише тадашњи и околности данашње, у којима се налазе садашњи епископи, зар да можемо изићи на праву чистину истине; јер казаше још стари Римљани, дш ћепе сПз!;шдш1; ћепе јисћса!, ћепе (]осе1 Тада тамо у оном времену владаше сила, јиз ГогИопз, а данас овде у овом нраво напиоано позитивно. Тамо им се — епископима — није дало од свога права употребленија чинити и нри свем њиховим искању, овде им се пак дозвољава, да то могу у пуној мери упражњавати," Треба прочитати и оно, што је о тима саборима изнео покојни прота Манојло Грбић. 3 , а треба имати на уму и разлику делокруга и радље ових сабора и сабора од 1870./1., а особито организациони задатак овога, и одмах ће се видети, да је нозивање па те саборе сасвим неосновано. И зар би вко хтео јоиттаквих сабора као што беху 1760. и 1790.?! Неке сличности ипак има међу тим саборима. Тима саборима, за седисваканције, хтела је влада да иостигне и постигла је своје цељи, као што је сабором 1870, хтео администратор Стојковић да постигпе онет — св °.ју цељ, но само што је постигао није. Самосталност и пуна пезависност сабора од Синода хоће силом да се докаже и IX зак. чланком од 1868, 3 §-ом којега да је сабор признат као самоетална закоподавпа власт. Позивање на тај закоп оснива се на погрешној интерпретацији његовој, по којој да је сабор ограничен сако границама државних закона, а легислација његова условљепа само превишњом потврдом. Но, и ако у IX. зак. чланку није изрично казано, што је без сумње требало учипити, ради прецизности и бољег разумевања, да се радња сабора има кретати у границама и црквених закона, а санкција њезина ш есс1ез1а8Ис18 зависити и од нристанка Синода, инволвира то у себи већ одредба тога закона гледе државних зако на. 4 Међу овима је и XX зак. чланак од 1848. 3 Карловачко Владичанство. П. књига стр. 53—95 и Ш. књига стр. 101 — 175, 4 Ђура Вукичеви% у сиоменутој књиви својој веди: „Трећа је есенцијална погрешка у дотичнои законском чланку, што није изрично у обзир узето канонично ираво православне цркве. Ово је имало врло штетних последица у нашем прквено-звтономном животу и изазвало велике компликације, ко.је и данас трзју, (али не кривицом закона, него рђаве интериретације његове, која би се дакако избегла, да је законска стилизација била прецизнија. Прим.). Говори се да ово није есенцијално, јер по себи (не ио ееби, него по дотичној одредби закона Нрим.) се разуме, да се наша народно-црквена автономија по начелима црквеног права православне цркве равнати и у оквиру овога права кретати има. То се заиста по себи разуме, и тако треба да буде, али у ствари и целини није тако. (Јер прквени Фактори нису вршили своју дужноет. Прим.) По себи се и то разуме да се наша црквена